Мали, добри заштитник. Показује на зидине, маше главом, час лево, час десно и одлучно ми показује да се вратим. Прича брзо, задихано, одлучно стојећи испред мене док не кренем назад. А, била сам близу циља. Јасно ми је све. На ручицу са дугим тамним прстима, спустих новчић. Овде се бакшиш, као вид захвалности, подразумева. То је део културе и обичаја, део традиције.
…Свети Сава Освећени је постао монах у осмој години живота, у Кападокији, у Малој Азији. Са осамнаест година дошао је у Јудејску пустињу да се подвизава у пустињским испосницама. По легенди Пресвета Богородица му је дала заповест да оснује манастир у пустињи, на рубу Кедронске висоравни. Тако је настао манастир у облику утврђења опасан високим бедемима. Једини проблем је био недостатак воде. Молећи се у пустињи, Свети Сава Освећени је видео магаре које копитима снажно копа пустињску земљу. На том месту потекао је извор чудотворне воде. Главна црква у манастиру је посвећена је Пресветој Богородици. У манастирском комплексу налази се више параклиса, црквица и монашких келија. У једној од њих је живео и Јован Дамаскин, веома образован духовник тог времена. Захваљујући њему Српска православна црква поседује немерљиво благо, икону Богородице Тројеручице. Јован Дамаскин се родио у Сирији, у веома угледној хришћанској породици. Борио се против скрнављења икона. Лажно оклеватан да је спремао побуну против исламске власти, био је кажњен одсецањем десне руке. Измолио је да му се преда одсечена рука. Ту ноћ провео је усрдно се молећи Пресветој Богородици. У молитви је заспао и уснио Богомајку живу на икони која му је рекла да не треба да се жалости, да му је рука зацељена, али да треба да настави да се бори у заштити икона. Пробудивши се, схватио је да му је рука зацељена, да се на месту одсецања види само танак траг у виду црвеног кончића. Из захвалности за чудорворно исцељење, Јован Дамаскин је направио руку од сребра и придодао је икони Мајке Божије. То је наша хиландарска Богородица Тројеручица.
Крсташи су у свом рушилачком походу, однели мошти Светог Саве Освећеног у Венецију. Тек седамдесетих година двадесетог века, враћене су у манастир у Јудејској пустињи. Монаси су сведочили да је светитељ раширио руке и подигао се да би му скинули папске одежде. У манастиру је расла висока палма коју је својом руком засадио Свети Сава Освоћени. Монаси су то свето дрво зову финика. Када су његове мошти однете у Венецију, палма се осушила и иструлила. По повратку моштију, изникли су младари нове саднице. Чај са тог светог дрвета помаже бездетним родитељима.
У прошлости, била је јака спона између лавре Светог Саве Освећеног и српских владара који су помагали манастир, али и многе друге светиње у Светој Земљи. Читав један век манастир је био под управом српских монаха. Походећи Свету Земљу, Свети Сава Српски даривао је многе светиње у жељи да обезбеди сигуран боравак српским монасима и хаџијама. Подигао је конаке у манастиру, у близини цркве Светог крста недалеко од Јерусалима.На брду Сиону је основао српски манастир. Том приликом је купио и кућу Светог Јована Богослова, звану Сионска горница, у којој је одржана Тајна вечера. У свом другом ходочашћу у Свету земљу, све српске светиње је поклонио манастиру Светог Саве Освећеног чији је био сабрат.
Будући прозорљив, Сава Освећени је оставио пророчанство, да ће доћи монах царскога рода, који ће носити његово име. Заповедио је да му се преда његов жезал и икона Богородице Тројеручице, да му се укажу све почасти и поштовање. Као знак да је стигао изабрани гост, наговестио је да ће жезал са зида пасти пред његове ноге. Био је то наш српски светитељ, Свети Сава. На дар је добио и чудотворну икону Богородице Млекопитатељнице. Ове светиње се чувају у манастиру Хиландару…
Гасимо жеђ последњим капима воде. Око нас трчкарају тамнопута деца, која нам продају воду и егзотичне напитке. Стари Арапин, тешког хода, дели нам по гранчицу непознате биљке. Узимамо је збуњени, не знајући шта ћемо с њом. А, потом нам прилази са испруженом руком, очекујући да на испуцали длан спустимо по који новчић. Једна ходочасница нам објасни да је то финика, да помаже нероткињама да добију потомство. Стари човек замаче из нашег погледа. Коначно, отворише се манастирска врата. Монаси изнеше свете мошти да их целивамо. Мушкарци из наше групе, вратише се пуни утисака. Неколико ходочасница понесе гранчице чудотворне палме са вером да ће гугатање новорођенчета испунити и њихов живот.
МАСЛИНСКА ГОРА-ГЕСТИМАНСКИ ВРТ – Обрасла бујним растињем и маслинама, замирисана биљем и цвећем, уздиже се Маслинска Гора. То је плодна област између Јудејске Пустиње и Јерусалима. Између високих црногоричних стабала извирују звоници бројних цркава. Заиста, рајска башта. Утискујемо своја стопала у стопе Господа нашега Исуса Христа, који је овде долазио са својим ученицима на проповед и молитву. Са врха Горе пружа се величанствен поглед на Јерусалим, који је удаљен око једног километра. На врху Маслинске Горе налази се место са ког се Исус Христос вазнео на небо, четрдесетог дана по Васкрсу. То место је означено каменом у храму Вазнесења. Недалеко се налази древно гробље. Верује се да ће са овог места почети васкрсење мртвих. Од бројних храмова на Гори, својом лепотом се издваја манастир Свете Магдалине. Златне куполе, препознатљиве за руске светиње, изирују између високих чемпреса. Манастир је подигла руска царска породица у седамнаестем веку. Све је раскошно у овом храму, све монументално. Руске монахиње, попут анђела, поју молитвене песме. Душа се пуни благодатном радошћу. Нека тиха језа прожима ми крвоток. Плачем… Сузе се сливају у поточићима на моје груди. Овакву духовну узнесеност осетила сам само у Дивјеву, у Русији. Подигох поглед са мојих уплаканих дланова. Моје очи се сусретоше са плавим погледом сићушне монахиње. Да ли је то поглед анђела? Пружам јој руке понесена молитвом. На њеном рамену моје лице нађе радосно прибежиште. Једна сићушна рука ме милује по коси која извирује испод свилене мараме. Спознах Божију љубав оличену у Божјем створењу. У манастирској лавки купих миомирисни тамјан и свето миро.
… Марија Магдалина је била верна Христова следбеница која је римском цару Тиберију однела црвено васкршње јаје као симбол Христвог васкрснућа. Поздравила га је са ускликом:,, Христос васкрсе!“. Била је једна од жена мироносница. За време свог живота два пута је видела васкрслог Господа.
На Маслинској Гори налази се и камен на коме је Христос седео када му је пришао Јуда да му да издајнички целив, пре него ће га ухапсити Иродови војници. Спуштајући се са Горе, долазимо до Гестиманског врта. Уска стаза пресеца стари маслињак. Древне маслине са упреденим стаблима, чувају молитве Господње. Верује се да је осам маслина старо две хиљаде година. После Тајне вечере, са једанаест апостола, Исус је дошао на Маслинску Гору. Дошао је да се испуни предање, да приложи свој живот за спасење света. Овде је узносио Богу Оцу своју молитву:,,Оче, ако је могуће нека ме мимоиђе ова чаша. Али, не како ја хоћу, већ како Ти хоћеш.“ На месту молитве подигнута је црква ,,Агонија“, у самом подножју Маслинске Горе. Карактерише је унутрашњост украшена бројним мозаицима. Овај храм још зову ,,Храм дванаест нација“ јер је толико земаља учествовало у његовој градњи.
Ходајући Маслинском Гором, долазимо до цркве ,,Оче наш“. У њеној порти налазе се плоче са молитвом ,,Оче наш“ на шездесет три светска језика. Шетам између табли идентичног облика и величине, нестрпљиво ишчекујући таблу на српском језику -,,Оче наш“ на ћириличном писму. Стојим испред табле, читам молитву коју је на овом месту установио Исус Христос и оставио је свим покољењима да се моле до свршетка света. Однекуд се завијорише боје српске заставе. Скупљамо се као птићи испред ,,наше“ табле. Још једна фотографија за незаборав.
ЈЕРУСАЛИМ је мој поглед очарао са врха Маслинске Горе, од које је удаљен око хиљаду корака. Тако су раздаљину мерили рани хришћани. Поглед се, најпре, зауставља на високим бедемима, који опасују град, и на златној куполи џамије Ал Акса, која се доминантно истиче у средишту Старога града. Испод Маслинске горе, у близини пута, налази се црква посвећена Светом Архиђакону Стефану. Пре него нас је прихватио најсветији град на свету, посетили смо храм подигнут на месту где је био заточен и мучен први Христов ученик и страдалник за веру, Свети Архиђакон Стефан. Амбијент, који дочарава тамницу, подсећа на пећину. Додирујем камен по коме су капале грашке зноја и капи крви светог мученика. На простору Свете Земље сваки камен, свака стопа, зрнце песка су освештани памћењем, предањем, страдањем, молитвом, светошћу… Речи су слабачак покушај да дочарам узнесеност душе и жедно испијање духовности која се нуди у изобиљу, у златним сасудима.
Јерусалим се налази међу брдима Јудеје, између Средоземнога и Мртвога мора. Најзначајнији је град на свету. Овај јединствени град носи и назив ,,Пупак света.“ Седиште је три религије: хришћанске, јудејске и исламске. Град је подељен по квартовима: хришћанском, јеврејском, муслиманском и јерменском. У својој дугој историји припадао је бројним освајачима, уништаван и обнављан, носио је сачувано своје памћење које ће трајати до краја времена. До дана данашњег, упркос прецизним проучавањима, историчари, археолози, теолози…не могу да се сложе ко су били први становници, власници, јеруласимски. Око тога се споре Јевреји и Палестинци чији преци су били први становници древнога града.
Вероватно, свако ће остати у свом убеђењу, заувек. Данас је Јерусалим подељен град –на источни, у коме су најсветија места везана за хришћанство, али и за јудеизам. Овде је све на волшебан начин испреплетано. Само велика толеранција и стрпљење могу чувати мир у граду над свим градовима. У западном делу Јерусалима је административна управа, израелски парламент, Кнесет.
НАСТАВИЋЕ СЕ…
,,AMIN BOZE“ SACUVAJ MENE I MOG SINA MILANA, I DAJ MIR MOJOJ UPOKOJENOJ CERKI KOJA JE IZGUBILA ZIVOT U SAOBRACAJU U ŠVAJCARSKOJ 2001 GOD MIKI POCIVAJ U MIRU POZOVI MAJKU NEMOGU VISE BEZ TEBE LJUBIB TE MAMA