У белим стихарима стојимо на обали Јордана. Нисам знала како изгледа света јорданска вода. Можда сам очекивала неку већу реку, која протиче бучно између брда, или широко разливену кроз равницу. Међутим, испред мене је река која се може препливати у неколико замаха. Налазамо се на израелској територији. Испред нас је застава са давидовом звездом. Са друге стране обале, вијори се застава државе Јордан. Река је државна граница између две земље које су у блиској прошлости биле у ратном сукобу. Строго смо упозорени од локалног водича, да не пливамо на супротну страну. Схватили смо. У свету воду, најпре улази свештеник, духовни вођа нашег путовања. Ми, као какви бели лабудови, улазимо једно по једно у воду, прекрстимо се, пољубимо крст. Свештеник три пута потапа нашу главу у воду. Освештани смо у светом Јордану. Слава Богу за све!

ТАВОР је једна од светих гора, у Светој земљи. У библији се помиње као граница између три племена израиљева: Завулонова, Исахарова и Нафалимова. Налази се на израелској територији, девет километара југо-источно од Назарета. Познат је по Преображењу Господњем, описаном у Јеванђељима.,,Једнога дана, треће године своје проповеди на земљи, Исус поведе апостоле Петра, Јакова и Јована и изађе с њима на гору Тавор да се моли Богу. Његово се лице измени и засија као сунце, а хаљине Његове постадоше сјајне и беле као снег. Тако се Он преобрази пред њима и показа део своје божанске славе. Поред Христа указаше се и Мојсије и Илија и разговараху с њим о смрти која га чека у Јерусалиму. Затим се спусти један сјајан облак и заклони их, и глас из облака говораше:,,Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи, њега слушајте.“(Мт 17,5). Петар, Јаков и Јован су били омиљени Христови ученици. Јованово име у хришћанству представља љубав, Јаковљево наду, а Петрово( Симоново) веру. Вера, нада и љубав су основни темељи хришћанске вере. Сваке године на празник Преображења, у току литургије, на вернике се спушта благодатни облак. Узалуд су метеоролози покушавали да објасне тај феномен. То је једно од Божјих чуда. Благодатни облак се појављује само тога дана изнад храма посвећеног Светом Илији.

…Од нашег локалног водича, опоменути смо да обујемо удобну обућу, јер ћемо једну етапу пута, до врха Тавора, прећи пешачећи. Део пута путујемо у комбијима, непрестано се успињући. Манастир Светог Илије се налази на врху горе. Дочекују нас љубазне грчке монахиње. Испред царских двери налази се комад камена на ком је стајао Исус Христос када се преобразио. Већи део камена налази се у олтару. Манастирска порта је украшена брижљиво негованим цвећем. У гостопримници смо послужени воћним соком коме нисам успела да одредим од ког је воћа спремљен. Наша група се разишла по манастирској порти, разгледајући пределе у подножју горе. Моју пажњу привлачи град, у подножју, са белим зградама, скоро идентичне архитектуре. Нешто касније ћу сазнати да је тај бели град Назарет.

НАЗАРЕТ је град на северозападу Израела, који у данашње време броји око шездесет пет хиљада становника. Насељен је, углавном, арапским становништвом. Стециште је реке поклоника, из целога света, који долазе у место Христовог одрастања, да се поклоне у његовом дому и у храму Светог Архангела Гаврила, на месту где је Богородица примила благу вест о рођењу Богомладенца. Изван древног Назарета настао је још један град, модерние архитектуре, који је насељен, углавном Јеврејима досељеним из целога света.

На месту где се анђео Господњи јавио Пресветој Богородици, подигнут је православни храм у коме је сачуван извор на ком је Богомајка стајала када је зачула благу вест, да ће зачети од Духа светога, да ће родити сина којему треба да надене име Исус. Спуштамо се низ дуги ред степеница, које од широких, масивних врата, воде до места на коме жубори ограђени извор бистре воде. Мноштво металних новчића светлуца у води. Ми нисмо бацали новчиће, само смо стајали загледани у бистру воду, благодарни Богу што нас је довео на место где је своје стопе утиснула за вечност Света Мајка. Поред жуборавог извора, налази се и освештана вода коју добијамо на благослов.

…Свети Архангел Гаврило је благовесник радосне вести. Док је Света Ана туговала у врту, зато што је бездетна, јави јој се анђео Господњи рекавши јој, да ће родити кћер и да ће јој наденути име Марија. У истом часу, ту радосну вест саопштио је и Јоакиму, њезином мужу. Благу вест је јавио и свештенику Захарији и његовој жени Јелисавети о рођењу Светог Јована Крститеља и Претече Господњег. И пастирима је јавио радосну вест о рођењу Исусовом, узвикнувши:,,Јављам вам радосну вест. Данас се роди спаситељ света!“ Тада се зачула песма анђела:,,Слава на висини Богу и на земљи мир;међу људима добра воља!“Анђео Гаврило се јавио и женама мироносницама саопшавајући радосну вест о Васкрсењу Христовом…

Ходамо старим градом Назаретом. Овим уличицама је проходио млади Исус. Питам се како су протицале његове ране године, пре него је почео да учи столарски занат, да чита свете књиге у синагоги, да држи прве проповеди…Да ли је у Назарету настала пословица:,,Најтеже је бити пророк у своме крају.“ Ово је град његовог детињства, стасавања у проповедника, чудотворца и исцелитеља. Прва чуда није учинио у своме крају. Јагње Божије…

У уским уличицама начичкано је мноштво радњица са оријенталним производима. Испред радњи и кафеџиница седе мушкарци, обучени традиционално, равнодушни за странце пристигле из неких далеких крајева. Удубљени у своје озбиљне разговоре, нехајно повлачећи димове дувана из дугачких муштикли. У посластичарницама оријенталне посластице, преливене слатким сирупом и украшене колутовима лимуна. Има ту и разно-разних ђаконија које први пут видим, примамљивих за око. Кувани хрскави ђевреци, са сусамом су најбољи избор. Њих можемо грицкати и у разгледању града. Нанизане с обе стране улице, бројне радњице ишчекују купце. Трговци су веома вешти у продаји своје робе. Скоро је немогуће не купити, бар по нешто. Купих монографију о Светој Земљи, богато илустровану на енглеском језику. Испред аутобуса дечак од десетак година нуди исту књигу на српском језику, за упола нижом ценом. Овде је то тако. Купих и књигу из дечакових руку и добих на дар раскошни осмех, због бакшиша који стиснух у његову ручицу.
Напустисмо Назарет, али неће нас напустити сећања и благодатна радост у срцу што се окреписмо у храму Светог Ахангела Гаврила, благовесника благих вести.

ГАЛИЛЕЈСКО ЈЕЗЕРО-ГЕНЕЗАРЕТСКО ЈЕЗЕРО највеће је слатководно језеро на територији Израела. Налази се на древном римском путу виа марис који је повезивао Египат са северним римским провинцијама. Због климатских промена, ниво воде се сваке године смањује, али израелске власти, веома одговорном политиком, према стратешким ресурсима, решавају ниво воде приливом десалинизоване воде из мора. Део језера је припадао Сирији, али је Израел у ратном сукобу успео да заузме цело језеро, као и Голанску висораван, са које се снабдева пијаћом водом. Уз језеро су кибуци који се марљиво баве производњом тропског воћа и поврћа, које у оваквим условима доноси и по два приноса годишње. Кибуци су удружења, или како бисмо ми рекли задруге, где становници заједничким снагама и трудом производе храну за своја домаћинства. Веома је висока свест о заједништву и солидарности. Бројни туристички и рибарски бродови налазе се на галилејској води, нудећи туристима јединствено крстарење, али и богат улов рибе за ресторане на обали.

Галилејско језеро је место чудесних догађаја из живота Исуса Христа. Ту је често долазио са својим ученицима. Са апостолима Андрејом, Петром, Јованом, Јаковом и Матејом одржао је проповед пред пет хиљада људи. Имали су само пет риба, а народ је био гладан. Умножење риба и хлебова десило се на обали језера. Како је описано у Јеванђељу, умноженим даровима, наситило се пет хиљада људи и преостало је још неколико котарица рибе. Још једно чудо десило се на овој светој води. Апостоли су видели Господа да хода по води. Апостол Петар је пожелео да му крене у сусрет, али се уплашио и почео тонути. Тада га је Исус Христос опоменуо:,,Маловерни, зашто посумња.“

Недалеко од Галилејског језера је Гора блаженстава где се окупљао верни народ слушајући Исусове проповеди. Посетили смо Гору на којој се налази камење, брушено вековима, над којим се наткриљују огромна стабла еукалиптуса. Седели смо на стенама, попут древних хришћана, загледани у језеро које се назирало кроз густе крошње црногоричног дрвећа. После двадесет векова, слушали смо проповед нашег духовника о ранохришћанском периоду и подвизима првих хришћана. У густим крошњама, неколико папагаја, чудним гласовима, се укључивало у наше беседе. Септембар је. Веома топло време. Спустих се са Горе до језера. Седим на камену, потапајући уморна стопала у сиво-зеленој води. Посматрам на другој страни, неколико усидрених бродића. Растиње на обали припада Сирији. Овде су границе држава на дохват руке и погледа. Опрез се подразумева.

 

 

НАСТАВИЋЕ СЕ…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име