Ти ме чекаш
пред прагом мог детињства
и жедним погледом
тражиш ме на друму.
Жудиш да ми главу
привијеш на груди,
да ми косу љубиш
и чело росиш сузама.
Стојиш нема
и у надању заборављаш време
што промиче крај твојих
промрзлих прстију.
Стрепиш док киша
низ лице ти лије
и болна слутња
срце мајке ломи.
Опрости ми мајчице,
што не могу доћи.
Опрости што љубав
данас другом дарујем,
док ме чекаш
рањена стрепњом.
Опрости ми, брижнице
Разбијена колена
и речи неизречене,
сву бесаност дугу
уз узглавље моје проведену.
Кад зажубори јутро
Од пенушавог млека
У свирале преточеног,
Замирише дукатна погача
На светим длановима
Моје мајке.
Те руке свемогућнице,
Све нежношћу позлате
И сузе тегобнице
У бисере преточе,
Па ме оките ниском
Бехарног смеха
Као латицама
Мајских трешања.
Мајка…мајска божурица.
Мајка…мојих снова чуварица.
У њеном прочељном наручју
ушушкавам се као
Преплашено лане,
Као ластавица кад
Јој олуја поруши гнездо
Од нестварних снова
И сагорелих надања.
Моје срце зацвркуће
Удомљено у нежном бескрају,
мој се смех закикоће
кроз наше јабичњаке.
Мајка…моја видарица
над рањеним сновима,
никад досањаним.
Мајка…моја страдалница
Мајка …моја молитвеница
што за мене узноси вапај
пред лицем Богомајке,
истачући распуклу душу.
Све могу и све хоћу
закриљена брижношћу
моје родитељке.
И песму да жуборим,
и љубављу олује кротим,
и да волиииим све
што душом грлим
и оком милујем.
Мајка…моја чудотворка
Мајка…моја хранитељка…
Мајка…Мајка…
