На Смоленском гробљу, велики број поклоника чека на стази наткривеној растињем, да се поклони у капелици Свете Ксеније Петроградске. Смоленск… Да, овим простором је у растројству тумарао Раскољников, са распосполућеном душом, смишљајући свој злочин. Достојевски… Опет се њему враћам. Гледам Смоленско гробље, делује некако мистично. Споменици обрасли маховином, једва се назиру натписи. А Ксенушка Петроградска, јуродива, чека нас Србе, придошле из далека. Замишљам њен блажени лик, док у подераној одећи тумара петроградским улицама. Духовник нашег путовања чита акатист Светој Ксенији, клечећи на коленима. Цела наша група клечи у молитвеном тиховању. Глас се једва чује до руба шуме. Али, гле чуда… Докле поглед досеже, непрегледна колона верника чека да приступи Светој Ксенији. Схватајући да се чита акатист, сви падају на колена, иако не чују ни реч од молитве. Ко те не би волео, душо словенска…И тако уплетоше се душе српског и руског народа, у молитви и љубави, засијаше љубављу небеса.
МУРОМ се налази у близини Вологорда, у Владимирској области. У аутобусу неколико младих брачних парова чита акатист Светом Петру и Февронији којима је посвећен манастир. Искрено, о житију ових руских светитеља, нисам ништа знала пред полазак на ходочашће светој руској земљи. А, житије више личи на легенду, или какву бајку. Наиме, муромски кнез Петар разболео се од губе. Ниједан лекар није могао да га излечи. Тад је кнезу саветовано да се обрати девојци простог сељачког порекла, Фефронији. Она услови његово излечење, тражећи да се с њом ожени. Оставила је неизлеченом једну велику красту, да би га приморала да се определи и узме је за жену. И беше тако. Кнез никада није зажалио због своје женидбе. Брачни пар је живео у целомудрености, слози и светости. Када су се сељани побунили против кнегиње, Петар и Февронија су се одрекли кнежевског достојанства. Замонашили су се у различитим манастирима, удаљени једно од другог. Упокојили су се у истом дану, у истом часу и били сахрањени у својим манастирима, али у току ноћи, два тела су се на волшебан начин нашла једно поред другог у муромској светињи. Монаси су их раздвајали, посебно сахрањивали, али они су поново освитали у једном кивоту. Био је то знак Божје воље, да почивају и у вечности заједно. Од тада до дана данашњег, налазе се једно поред другог, у истом кивоту. У то смо се уверили, целивајући њихове свете мошти. У Русији млади брачни парови се моле Светом Петру и Февронии за слогу, љубав и потомство у браку. Чак је устанољен њихов дан, као руски дан љубави.
У Муром смо дошли у касно после подне. Дочекао нас је храм, који ме је, у тренутку, подсетио на какав чаробни дворац са бројним, витким куполама, које су се као витке брезе уздизале према небу. Заиста, у оваквом здању треба да почивају свети супружници који су симбол за вечиту брачну љубав. Неколико брачних парова, прилазе кивоту, чврсто се држећи за руке. Целивајући свете мошти, заветују се на вечиту слогу и љубав. Све присутне поклонике прожима благодатно смирење и укрепљење.
Путујући према северу, долазимо до манастира Свете Марије Гатчинске. Храм од дрвета, скрајнут је од буке и градске ужурбаности. Неколико верника се моли пред кивотом светитељке. Верује се да помаже код депресије и страхова савременог доба. На путу ка крајњем северу, пролазимо кроз шуму високих четинара, па се опет уплићемо у непрегледне степе на којима се таласа висока златна трава.
СВИРСКИ МАНАСТИР се налази на крајњем северу Русије. Саграђен је у величанственој природној раскоши, у близини Рошинског језера. Смештен је на висоравни, са које се поглед утапа у тиркизној језерској води, с једне стране и бескрајним травнатим степама са друге стране. Манастирски комплекс сачињавају два храма. Посвећани су Светој Тројици и Преображењу. Манастир је од свог оснивања, словио за духовни центар северних руских земаља. Храмове карактеришу високе, јарко зелене куполе. На уласку у храм дочекује нас духовна радост. Испред Царских двери, манастирско братство нас поздравља духовним појањем. Умилни гласови се упијају у манастирске фреске и у наша срца. Загрлише се душе два братска народа.
Свети Александар Свирски је рођен у Новогордској губернији од сиромашних родитеља, Стефана и Васје који су свом детету подарили хришћанско васпитање. По рођењу су му дали име Амос. Када је стасао за женидбу, размишљали су да му нађу невесту, међутим његова душа је тежила манастирском животу. Тако постаје сабрат манастира Ваалама у Лудошком архипелагу. У сну му се јавља Света Тројица, заповедивши да дође на обале Рошинског језера, да у ненасељеној области започне градњу Свирског манастира.Ту је провео неколико година у великом подвигу, хранећи се само самониклим биљем које је налазио у природи. Бог га је наградио даром прозорљивости. Многи верници су пристизали са својим прилозима за градњу светиње. Међу њима, био је и Григорије, са позамашном сумом новца у својој руци. Али, Свети Александар одбије његов прилог.
-Зашто тучеш матер своју, грешни Григорије? Иди и покај се…Кад препородиш душу своју, принеси свој прилог Богу.
… Прилазимо да целивамо мошти Светог Александра Свирског у застакљеном кивоту. Његова рука, са дугим прстима, као да је управо нашла смирај на раскошној тканини, као да је жива и да ће се сваког тренутка подићи да нас благослови. Само један рез говори да је била подвргнута повређивању. Наиме, научници су испитивали његове мошти, покушавајући да докуче вишевековну тајну. Мошти Светог Александра Свирског имају телесну температуру. Рука која је видљива ходочасницима, има природну боју коже. Још један доказ да је Богу све могуће…
У манастирском комплексу наилазимо на продавницу необичних хлебова. Одлучујем се за хлеб са бундевом, који је јарко жуте боје и за још један хлеб са пуно разних семенки тамне боје, као што су хлебови од ражи, или хељде. Типична руска бабушка, са шареном кецељом и богатом марамом од кашмира, говори ми да је хлеб без квасца и адитива и да може остати свеж и до месец дана. У то сам се уверила по повратку са ходочаћа. Вођа нашег путовања нам показује на север. У близини смо финске границе. Свирски манастир је наше најсеверније одредиште коме смо се поклонили. Враћамо се према Москви.
НАСТАВИЋЕ СЕ…
