Ниси само ти
и није све како ти мислиш
исправно и праведно.
Ниси само ти
бескрајно поље душе
које посећује Бог.
Јер ниси ти створио Њега,
па да знаш где је
и коме је присутан.
Ниси ти створио Њега
да би могао одредити
код кога долази
кад га призива:
има ли Га у очајним собама,
страхопоштује ли Га лопов,
усрдно моли ли Га лажов;
ниси ти створио Њега,
па да окрећеш главу
од умишљеника
мислећи да си словеснији
и вреднији узвишеног миљеништва .
Јер Њега има свугде
и међу свима, а највише тамо
где су пропале све врлине
и отворила се врата Пропасти.
Напослетку, Он је тамо
где хоће да дође,
а не тамо где је прописано
људском руком, логично.
Јер ниси ти створио Њега
да би могао да одредиш
коме ће доћи,
а доћи ће сваком детету
свом; најчешће болесном
носећи лек
који му неће претворити
оно што жели и за чим је болесно.
Oздравиће му оно
за шта није ни знало
да му болује.
Јер ниси само ти,
па да постојимо у свету
индивидуалних лобања
које се сударају
идући за својом
сигурном исправности
једино у
уникатно нестајање.
Divno napisano. Tjera me da se zamislim nad ovim mudrim rijecima. Mi zelimo da ukalupimo Boga po svom modelu i mislimo da smo ispravni a da su drugi, ti Koji grijese. Cesto zaboravljamo Ono najvaznije a to je – da On gleda srce covjeka. A srce covjekovo je jedna velika tajna