Kад помислим: далеко бих,
знам да је то до Тебе –
даљина преко које се
најбрже прелети:
преко чистих мисли,
збуњених суза,
распеване немоћи;
преко људи и ноћи,
преко злих језика
за које рика лава
само је мјаук.
Далеко бих,
Теби под скуте
где бол ни јаук
немају путе
Теби у радост
и у ширину,
Теби у бескрај
и у Истину.
