Стари принцип добра и зла, свјетла и тмине, анђела и ђавола, основа је свих религија и већине филозофских система, зато што му је основа у животу. Само, ја се приклањам онима који сматрају да добро и зло нису одвојени и механички супротстављени. Оне су неодвојиве човјекове особине, и веома су измијешане, као мириси. Људи су и зли и добри. Ако има више зла у њима, сматрамо их злим, али никад нису макар без зрна добра. Ако је више добра у њима, назваћемо их добрим, али је макар мало зла запретано у њима. Велики познавалац људске душе, Достојевски, показао је то најбоље: код њега се добро и зло толико преплићу, да им је тешко установити тачну границу. На жалост, мени се чини да је зла у свету више него добра, али то је вјероватно пристрасно памћење које се дубље урезује у свијест непријатна сјећања. Осим тога, зли људи и зли поступци су пластичнији, памтивији. Добри људи и добри поступци изгледају неувјерљиви, не вјерујемо ни њима ни свједочењу о њима. Искусио сам то и на своме књижевном дјелу: кад сам хтио да свједочим о добрим поступцима људи, читаоци (тачније: критичари) су ми мање вјеровали. Зло је убједљиво, не треба много доказа да би се у њега повјеровало, прима се на ријеч. А ништа није теже него говорити о добру и о љубави потребна је огромна снага и изузетна увјерљивост да се добро сугерише као могућност која се прихвата без невјерице. Питате: има ли рјешења том вјечитом проблему? Мислим да нема, ако се добро и зло узму као основна антимонија, односно као основна поларизација у којој једино и можемо да идентификујемо та човјекова својства. Њихова супротност, без икаква изгледа на рјешење (јер би то била смрт) , оджава активном људску борбу са самим собом и са другима. Неизвјесност даје сву драж том претешком рвању, у којем макар и ријетке побједе добра оправдају његове пречесте поразе. И остављају наду, која је сигурно илузија, да ће добро једном коначно тријумфовати. Неће и не треба! Јер, кад би постојало само добро или само зло, не би било одређења, не би било релације, и људски поступци би били или безнадно раздорни, или безнадно досадни. Рјешења нема, јер живот траје.
