Шта треба да радимо када имамо невоље или проблеме у животу? Kако можемо захвалити Богу и за ово?
Устима, устима… Јер у почетку то не можемо целим бићем, срце нам се стеже… Устима: „Господе, дај ми радост у овој невољи!“
Kада сам то први пут рекла, као да сам био поцепана на два дела, један део који је полудео, а други део који је још увек био здрав. Али заиста постоји ова духовна терапија: прихватање невоља са радошћу.
Оно што нас мучи, што нас чини болесним, то је наша сопствена воља.
Kада радимо оно што желимо, чак и ако нам се то чини добро, повређујемо сами себе, јер је обично оно што желимо у супротности са оним што неко други жели и сукоб се рађа, конфликт генерише понашања која стварају сукобе и тако даље…
Оног тренутка када одустанем од своје воље због љубави, због мира, и жртвујем своју вољу за добро, тада благодат Божија продире дубоко у моје срце и у цео мој живот и мења мој живот.
Много је оних који су много напредовали у овом правцу, посебно монаштва, оних који упорно секу своју вољу…
Али када дође невоља, која није моја воља, ствари су много теже. Зато што могу да учиним 1000 метанија јер хоћу, желим да Ти покажем, Боже, да Те волим и волим да се молим… али кад имам напад ишијаса, не волим више, нећу да боли, не могу да чиним метаније па, трпети бол у леђима је аскетскије, корисније од (желим да чиним метаније без бола)… То је корисније… Зашто? Јер радим оно што не желим и волим Бога када се жртвују моја воља и моја утеха.
Многи од нас су често болесни јер смо зависни од утехе. А онда нам невоље показују да је живот више од удобности, да животна радост не зависи од удобности… та удобност нас је учинила рањивима… „Јао мени, 4 степена мање, 4 степена више, гушим се, смрзавам се…” Све ово је дошло зато што смо постали превише осетљиви.
Будите сигурни да вам га Бог доноси на врата. Знам људе (и познајем себе) који су храну добијали, не обраћајући се никоме за помоћ.
Била сам у Букурешту после 3 дана гладoвањa, монахиња, али у тешкој ситуацији, и док сам ходала улицом, зауставила ме жена која је продавала семена и рекла: „Хеј, дођи овамо и ја ћу ти дати једну леу (румунски новац)”. И узела сам га и рекла: „Хвала!“ И у мислима сам рекла: „Добро, купићу пола хлеба“. А она каже: „Хеј, чекај, дај да ти дам још једну леу да купиш цео хлеб” и дала ми је две леје. Са једном леом сам купио пола хлеба, а са другим лејом сам отишла на уличну пијацу да купим парадајз. А продавац, жена која је чула да желим да купим парадајз ми је дала 4 парадајза. Нисам имала у шта да их ставим па је дала ми је дала и торбу. Друга ми је рекао: „Мати, зар нећеш краставце?“ дала ми је и краставце. „Али зар не желите лубеницу?“ И вратила сам се са две пуне торбе. Немојте мислити да сам посебна, не, знам многе људе који су овако добијали храну.
Превела редакција Чудо
otelders.org/spiritual-mothers
