Постоји од памтивека,
чува нас од заборава,
и радост је за човека,
заштитница крсна слава.
Уз жито и бокал вина,
пале тамјан,славску свећу,
отац,мајка и два сина,
док колач окрећу.
Наследнике своје има,
најстарија мушка глава,
да пренесе славу њима,
да се не угаси слава.
Са оца на сина,
са брата на брата,
с’ небеских висина,
слава нам је дата.
Крсна слава кућу чува,
укућане њене штити,
да је ветар не одува,
а у кући увек сити.
Нека гори славска свећа,
нек’ тамјан мирише,
породицу прати срећа,
да их има више.
Јер ко светца слави,
и Бог му је ближе,
благослов је прави,
који дому стиже.
