Камен је бола
и камен померала
момчадија крепка
коња да преведу
Лето да дозову
у сокаке беле
Пшеницу да једу
кувану и слатку
У суботу
када постом почне
стоку чува
Тодорица бела
Кућу спреже
орасима, житом
Медом слади
како душа иште
Коње пазе
и Богу се моле
Поље, кућа
да им срећом пева
