Треба да путујем, а ноћ ми путоказ спрема
Путник си и ти, зато ти се клањам
Нека ме ћутња твоја на пут отпреми,
на вечно ходочашће од твојих ногу испрати
Светлост твога лица месечина буде
Једна ме је лађа пратила док лутам
и смишљала мапу мојих гостовања
А ти ниси дао да ме лева страна одвуче од десне,
исто као тебе кад си дете био
Покриваш ме омофором Њеним
док књигу ми листаш Његову у путу
Мирликијски путниче,
миром светлиш сав
Са сваког пута камење склањаш
Богоугодним жаром свице у бради скупљаш

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име