Омалена је ова земља
па свемиром исијава
Савршенством обојен.
Огледа се у миомирису.
Тако блажено седи
на крововима нашим.
Добрим вестима нада се
али не пружаху се до њега.
Неће међу нас,
не крепи ову гомилу
звероносаца.
Како да очи ти у нас уперимо
и мироносице на братство примолимо…
Крилима нас бар обавиј
да киша нас из темеља
не испере.
Милешевски дивотане…
Удари мало штапом
у тај седећи ти камен,
ослушнемо ли,
можда и промислимо.
И опет нас закрили,
изнова упери
на место избављења.
