Tokom Velike nedelje, okupljali smo se s prijateljima u njihovom stanu i morali smo da razgovaramo o čudima. Razgovarali smo videći svece, ikone koje mirotoče i slično. Svi smo čuli čudesne i neverovatne priče o čudesima od ljudi iz svih sfera života: prijatelja, kampera, članova porodice i sveštenika. Bilo je neverovatno kada bih mogao da podelim te priče sa ovim devojkama za koje sam znao da razumeju zašto su ta iskustva transformativna. Kada čujem za ljude koji su doživeli čuda, koji su čuli Hristov glas ili koji su videli Njega ili Njegove svece, ne mogu sebi pomoći a da ne pomislim – „Želim to“.

Želim iskustvo koje mi pokazuje bez sumnje da je Hristos stvaran, da je On sa mnom i da sam u zajednici s Njim. Želim priču da ispričam svima koji sumnjaju. Naročito ja kad sumnjam. Drugim rečima – super strašan čudesni trenutak koji mi je zauvek promenio život.

Sada shvatam da život tako ne funkcioniše. Ne tražite čudo, uzmite ga. Živite svoju veru i pokušavajte da budete toliko slični Hristu. Pohađajte crkvene službe, idite na ispovest, primajte pričešće. I možda najvažnije: otvorite svoje srce. Primetio sam da je moje srce često zatvoreno zbog Hristove prisutnosti. Samo ne mislim da je Hristos nijedan trenutak bio tamo. Ne razmišljam o Njemu stalno kad hodam vozom ili kad radim ili čak kad sam u crkvi. Ne zahvaljujem mu uvek kad stvari idu dobro (mada se ja obično molim kada stvari ne idu dobrim putem). Ali kada je moje srce otvoreno, vidim njegovu prisutnost u mom životu. Prijatelj nije samo prijatelj, dobar dan nije samo dobar dan, suza nije samo suza; sve su to iskustva Hrista. Pružaju nam trenutke da budemo zahvalni i tada znamo da je Bog sa nama.

Sad sam doživela transformativne stvari u crkvi. Videla sam čudesne ikone koje mirotoče. Čula sam priče koje se mogu objasniti samo verom. Nijedno od tih iskustava nije nužno lična, savršena priča o čudima koju želim. Daju mi do znanja da je Hristos stvaran, ali mi ne pružaju „super jedan čudesan trenutak koji će zauvek promeniti moj život“. Ali, moram da prihvatim da se moj „super fenomenalni čudesni trenutak koji će mi zauvek promeniti život“ neće dogoditi u trenutku koji sam ja postavio za cilj. To se možda već dogodilo, a ja toga nisam bio svestan. Hristos je učinio stvari samo za mene i zbog mene; mala čuda u životu koja previđam. „Svakodnevna“ čuda, poput buđenja ujutro, poput uslišene molitve, poput neverovatnog tajminga, poput sletanja aviona posle lude turbulencije ili poput susreta sa ljudima koji vas nadahnjuju da budete bolja osoba i čine da želite da budete bliži Hristu jer su tako bliski Hristu da Ga sobom svedoče.

Ovo su iskustva koja bi trebalo da vas nateraju da otvorite svoje srce Hristu, da mu se približite. „Mala čuda“ su ta koja vam pomažu da držite svoje srce otvorenim za Hristovo prisustvo kada ste sigurni da ne možete nastaviti. Dakle, ako nikada ne dobijem svoj „super strašan čudesni trenutak koji će mi zauvek promeniti život“, nastaviću da proživljavam „mala čuda“ i da znam da mi je to dovoljno, da su ona dovoljna.

 

 

 

Sa engleskog prevela Redakcija ČUDO

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku, preuzmite našu aplikaciju za ANDROID

blogs.goarch.org

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime