Сумња није покуцала стидљиво.
Била је дрска и смела.
Осујетила је. Раздробила.
Све што сам, икада, са тобом хтела.
Прво је пала белина дана.
Светлост у таму претворила.
Потом, спашавах звезде из несна.
Као за живот да сам се борила.
Отворила сам очи, иако отворене.
Тад, када видех,
да се не радујеш успеху моме.
Вид су ми ослободиле мрене.
Прогледах…
Спознаја беше пораз.
Црне душе, црни је ћивот.
Кад сумња у срце уђе,
стиче право на живот.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име