Носиш усне истрошене…
Отплачеш ли једну моју песму,
што боли?
На топле груди катран ми стављаш.
Богатство је бити жена што воли.
Још крхкост моју не видиш.
Твоја љубав, мој је прстохват соли.
Плаши те моје бдење.
Богатство је бити жена што воли.
Заборав је смрт,
са правом на наду.
Свака пукотина живота је верник.
И моли…
У руковет ме урони …
Богатство је жена кад воли.
Довољно луда да прегази даљине…
Раздевичена пред громовима
у лучном своду…
Богатство је жена што воли…
Бог и Она остају…
Сви када оду.
Ко лик у води,
нејасних линија и контура.
У магновењу, учворена вила.
Богатство је жена што воли…
Чак, и кад ти љубав
никада није била…
Сада, када постајеш туђ…
У христоносном саобразју
Светог Духа, Оца и Сина…
Богатство је жена што воли…
Јер…
Свака је љубав помало истина.
