Убили сте младост,
и детиње снове,
одузели радост,
живота што зове.
Прекинули игру,
и тај школски час,
стрељали сте децу,
али не и глас.
А тај глас нас зове,
снажно опомене,
убили су децу,
мушкарце и жене.
Ал’ не знају душмани,
да још траје час,
и да жртве пале,
живе још кроз нас.
Зато добро памти,
помињи Србине,
кад се заборави,
жртва опет гине!.
