Немам ни ја карту за те возове,
али они више и не долазе,
у рукама ти чувам образе
и једна суза још на њима дрема.
Али још волим задње станице
и волим да покидам границе,
и волим те задње вагоне,
у којима нас нема…
А некада сам молила кондуктере,
скретничаре и шофере,
да воз мало касније крене,
да те још једном загрлим.