Манастир Старо Хопово

Источно од манастира Ново Хопово на малој заравни, изолован и неприступачан, лежи манастир Старо Хопово или како се често назива ‘стари манастир’. До њега заиста није лако доћи, не толико због тешко приступачног терена, већ углавном због тога што су летњи путеви због ретких пролазака скоро у потпуности обрасли високом травом. Али оног момента када угледате Старо Хопово нећете жалити због свих оних напора које сте морали да поднесете. Данас је црквица у прилично лошем стању. Из крова је већ и дрвеће порасло, на цркви нема прозора ни врата, под је повађен, али ипак она и даље поседује неку атмосферу коју нећете имати прилике да осетите у много већем Новом Хопову. Старо Хопово је подигнуто између 1496. и 1520. године од стране деспота Ђорђа Бранковића (Максима). Но, предање које то наводи је доста несигурно па је и данас то питање отворено. Турски списи га помињу у више наврата (1545-48, 1566-69, 1578), а домаћи чак и нешто раније. Од првобитне цркве посвећене св. Николи (за коју се мисли да ју је изградио деспот Ђорђе Бранковић) није остало ништа и она је потпуно разрушена. Како је била саграђена од дрвета, а покривена црепом, то је веома лако страдала од земљотреса 1751. године. Уместо ње је никла нова црква 1752. године посвећена св. Пантелејмону (у време игумана Захарија). То је црква која и данас постоји, али треба знати да она није подигнута на истом месту где је била првобитна црква већ нешто мало даље. Опис фрушкогорских манастира (1753.) већ спомиње Старо Хопово као метох манастира Ново Хопово. У то време црква није била осликана, већ само окречена бело, а није имала ни иконостас. Данашњи храм је малих размера (једнобродна базилика која почива на квадратном тамбуру украшена слепим аркадама), са десетостраним кубетом (изнутра кружно) на угловима украшеним колонетама. Зидана је од тесаног камена и опеке. Кубе због своје величине и облика на неки начин доминира над целом зградом и почива на луцима а ови на пиластрима. Црква је зидана од камена. Звоник не постоји нити га је икада било. Слично као у Новом Хопову фасада цркве је подељена једним венцем, а горњи део фасаде је украшен слепим аркадама, а у доњем су отворена три прозора и врата. Постоји само једна апсида (олтарска) на источној страни. Унутрашњост цркве је веома јасно издељена на припрату, наос и олтар. У једнобродној цркви са куполом богато резбарени иконостас сликао је 1793-1800. године иришки молер Јефрем Исајловић.

Монашка школа

Манастир Ново Хопово је имао богату историју. Једно време је у њему било седиште епископа па се по њему Сремска епархија називала Хоповском*. Осим тога у њему је постојала и монашка школа (спомиње је Стефан Герлах). У периоду 1757-60. године у манастиру је боравио Доситеј Обрадовић, али се ту није дуго задржавао. Ипак, ове три године проведене у манастирским ћелијама оставиле су у њему дубок траг. Да је манастир био расадник културе види се и по томе што је 1846. године његов игуман Иринеј Радић написао монографију Новог Хопова.

Иконостас је оштећен и демонтиран за време II светског рата, а иконе су склоњене у једну од иришких цркава. Од 1955. све иконе, осим престоних, чувају се у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, где су и конзервиране. Током 1952. године извршене су конзерваторско-рестаураторске интервенције на црквеној грађевини.

—

* У XVII веку становао је у Хопову неко време епископ, који је био подвлашћен београдском митрополиту. Позната су три хоповска епископа: Неофит (1641.), Михајло (1647.) и Лонгин Рајић који је 1688. примио унију са Римском црквом.

strazilovo.org