Манастир Светог Саве Освећеног у Александрији, пре него што је постао хришћански молитвени дом, био је пагански храм посвећен богу Митри или, према другим сведочанствима, богу Аполону.

Као хришћанска црква посвећена је Светом апостолу и јеванђелисти Марку око 318-320. године, када је царском дозволом Константина Великог у Египту основано четрдесет хришћанских цркава. У наредним годинама почело је насељавање монаха као и изградња келија. После одвајања египатских хришћана (копта) од Александријске Цркве и стварања Коптске Цркве, манастир је постао седиште православног патријарха Александрије (око 536. године). Средином седмог века после разорног земљотреса, добротом имућног александријског хришћанина по имену Сава, манастир је поново сазидан у част Светог Саве Освећеног, због чињенице да је светитељ живео у Александрији пре него што је потражио тишину манастира који је основао у Јерусалиму. Током арапске окупације Египта, манастир је запаљен, а затим и реновиран је око 889. године у време патријарха Михаила Александријског залагањем цара Лава IV  Мудрог код калифа ел Мутамеза. Манастир је обновио и патријарх Јоаким Панис (1487-1567), као и патријарх Пајсије (1657-1677) после пожара 1652. године и губитка свих монаха који су сахрањени под његовим рушевинама. Током француске окупације, Наполеон је наредио уништење манастира, али је наредба опозвана после снажног отпора патријарха Партенија II Панкосте (1788-1805). Манастир је 1875. године обновио и патријарх Софроније IV (1870-1899) уз великодушно доброчинство народног добротвора Ђорђа Аверофа. Делимичне обнове извршили су и патријарси Фотије (1900-1925) и Христофор II (1939-1967). Ризик од урушавања навео је патријарха Николаја VI (1968-1986) да донесе одлуку да се објекат сруши, осим цркве, и изгради нови манастирски комолекс. Реновирања су радили и блажене успомене патријарх Петар VII (1997-2004), као и патријарх Теодор II.

Манастир је током свог историјског токa био и гробље за патријархе, свештенство, монахе, православне и друге хришћане, дом за сиромашне, болницa, клиникa, школa, карантин, конак и склониште. Данас је, захваљујући личној бризи патријарха Теодора, у просторијама манастира Светог Саве отворена Патријаршијска академија „Свети Атанасије“, чији је циљ припрема и образовање чланова Цркве из афричких народа за њихов мисионарски рад кроз наставу теологије, страних језика, сестринства, пољопривреде и информатике. У оквиру манастира се налазе Црквени музеј, део Патријаршијске библиотеке и Лицеј за александријанске Гркиње.

У Саборном манастирском храму се налази мермерни стуб на коме је, по хришћанском предању, посечена Света мученица Катарина. Такође, верни народ може да се поклони и моштима многих александријских светитеља које се чувају у храму у коме је Свети Нектарије Пентапољски рукоположен за свештеника крајем 19. века.

Извор: Александријска Патријаршија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име