Манастир Светог Георгија, једна од најзнаменитијих светиња Александријске Патријаршије, налази се на подручју данашњег Старог Каира, некада познатом и као Египатски Вавилон.

Тај стари део града добио је име по насељу вавилонских заробљеника које је фараон Рамзес I (1390. пре Христа) довео у Египат из свог похода на Азију.

На месту између древног Мемфиса и Хелиополиса, недалеко од пирамида, Вавилонци су подигли тврђаву познату као Каср ел Рум или Каср ел Сама – Палата бакљи, која је била место обожавања ватре, али и тачка просветитељства. Због њеног географског положаја, три пута су је обнављали римски цареви Октавије, Трајан и Аркадије. Када се хришћанство победоносно проширило Египтом, Теодосије Велики је издао декрет о укидању паганских храмова, па је 383. године нове ере, у част Светог великомученика Георгија, Египатски Вавилон постао седиште епархије. После арапске окупације Земље Нила у седмом веку је преименован у Фустат (војни логор, варијација латинске речи fossatum), а након оснивања Каира назива се и Миср ал Атика или Миср ал Гатимад.

Манастир Светог Георгија је кроз векове деловао као метох, болница, уточиште сиромашних, старачки дом и школа. Често је рушен и обнављан, а последњу велику обнову након пожара 1904. године наредио је патријах Фотије (1900-1925).

Црква Светог Георгија је округла, осмостубна, слична базилици Светог Виталију у Равени, опасана античким зидом чији је највећи део порушен. Грчка је 1998. године предузела изградњу новог зида како би се сачували древни делови са два улаза, централним према Игумановој палати и другим према грчком гробљу.

 

 

.patriarchateofalexandria.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име