На југозападном делу Фрушке горе у тихој удолини уз поток Ремета, између села Шишатовац и Дивош, налази се женски манастир Петковица са Црквом Свете Петке. По неким предањима, овај манастир је подигла Јелена Штиљановић, удовица последњег српског деспота Стефана Штиљановића.
У њему је желела да проведе своје последње дане јер је њен супруг као своју задужбину подигао оближњи манастир Шишатовац, у коме је и сахрањен. Како бележи историја, манастир Петковица је на самом почетку постојао као метох манастира Шишатовац.
У прошлости је манастир више пута разаран, а током Другог светског рата је страдао иконостас, да би 50-их година отпочела обнова. Црква је у већој мери задржала првобитни изглед. Његовој лепоти још доприносе и рустични камени бунар, озидани извор чисте пијаће воде, рибњак у долини, зелени травњаци, цвеће и дрвеће…
Иако је манастир проглашен 1990. године Спомеником културе од изузетног значаја, те је том приликом стављен под заштиту Републике Србије, чини се да је манастир Петковица на Фрушкој гори заиста оживео тек са доласком Мати Антонине, која се и данас налази на његовом челу.
У прошлости су манастир насељавали монаси, а данас је фрушкогорски манастир Петковица женски. Сестринство тренутно чини девет монахиња, на чијем челу је Мати Антонина, а ту је и један духовник.
Први пут је обнављан за време Арсенија Чарнојевића, а интересантно је да је до дана данашњег задржао првобитни излед из 16. века –
Не зна се ни тачна година градње манастира. Али, ако се узме у обзир званичан податак, који наводи и историја манастира да је манастир Петковица живописан 1588. године, мада не у целости, онда се може претпоставити да је саграђен пар година или, можда деценија раније. Тек половином 18. века је манастир Петковица Сремска био обновљен, а званични подаци наводе да је то било у у доба када је српски патријарх био Арсеније Чарнојевић. Посебно је занимљиво што је главна манастирка црква до дана данашњег задржала првобитан изглед.
Фреске манастира Свете Петке на Фрушкој Гори су нарочито интересантне, јер се сматра да потичу са самог краја 16. века, тачније да датирају из 1588. године. У првој половини 18. века, односно 1735. године је црква добила несвакидашњи иконостас. Њега је чинило укупно 26 икона, а како је ова Светиња знатно страдала током Другог светског рата, то је и овај иконостас уништен. Пуком срећом, само две од свих 26 икона су остале очуване и оне се данас налазе у Музеју Срема, који се налази у Сремској Митровици.
Нарочито су у овој причи о манастиру занимљиве две њене реликвије –
Прва је чудотворна икона Пресвете Богородице, коју је манастиру поклонио српски манастир Хиландар, на Светој Гори. Оно по чему је ова икона специфична јесте чињеница да је на њој Богородица приказана окрвављеног образа.
Међу занимљивости спада и велики резбарени крст, који се чува у Сремској Митровици данас, а који је једини очуван након уништења манастира током Другог светског рата.
У њему је у 16. веку постојала велика преписивачка школа –
Податак који наводи историја манастира Петковица показује да је у овом манастиру током 16. и 17. века постојала преписивачка школа, а забележено је и да је у доба владавине аустроуграске војске овим подручјем, почетком 18. века у овом манастиру радила специјална школа у којој су се свештеници припремали за свој будући позив.
opanak.rs
