„На скривено те водим место, између планина и гора“ – отпевао је Бајага и можда није имао у виду баш ово чаробно место, на коме сам се нашла, обилазећи срцу драгу ми Грчку, али једно је сигурно, баш на месту између чаробних планина и плаветнила Егеја, налази комад раја на земљи. На самом прагу Свете Горе и Перивоја Пресвете Богородице, налази се имање– метох Манастира Хиландар, Манастир Каково.
Географска одредница за оне путнике намернике који желе да напоје дух милином и неземаљском лепотом, каже да се овај Манастир налази подно Свете Горе, на око 7 км од Јерисоса, 15 км од Уранополија, а ако долазите из правца Ставроса, на 40 км, између Ставроса и старог града Стагире у којој је рођен филозоф Аристотел.
Улаз у манастир
Када стигнете пред манастирске двери, дочекаће вас капија на два стуба на којима су осликани чувари и заштитници ове Светиње, ушушкане између плаветнила неба и мора– очеви и творитељи наше културе, духовности, наши државотворци, Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава– Први српски Архиепископ и просветитељ.
Овај манастир је, као што сам поменула, метох, односно имање Манастира Хиландар, али, како територијално не припада Светој Гори, већ се налази у њеном подножју, жене имају благослов да уђу у ову Светињу., за разлику од Свете Горе Атоске, на коју, ни једна жена, сем светогорске Игуманије – Пресвете Богородице Марије, не може да ступи.
Од широког паркинга до Манастира води мост, преко вештачког језерцета изузетно богатог рибљом млађи и разним врстама водене флоре и фауне. Ипак, најлепши утисак, већ на самом улаз је божански мир који струји обогаћен свежином светогорског поветарца.Појање монашког хора које разбија тишину, наликује ангелском певу, и када за тренутак затворите очи, имате утисак да сте наједном постали бестелесни и пловите рајским вртовима. Када кренете широком стазом ка Цркви Животодавног Источника, коју је изградио отац Никанор, који је и њен ктитор, а коју је, 1982. осликао и иконописао чувени Драгомир Јашовић, дочекаће вас столетне палме, засади маслина, а око гостопримнице и самог манастира, вије се чувена лоза Светог Симеона Мироточивог, коју монаси са радошћу деле паровима који воде бору за потомство.
Ова чудесна, благодатна зрна, донела су радост и обогатила брак многих парова, а слике деце која су рођена након коришћења чудотворног грожђа, након поста и молитве коју су Светом Симеону Мироточивом уз молитеље, принели и монаси, красе витке и нежне гране лозе, која се, по речима монаха не негује и не штити посебно, заправо, како кажу монаси, а веома богато рађа иако се само орезује.
Поред највеће специфичности, дара потомства, ова лозица има још једну. На њој рађа више различитих врста грожђа, тачније, шест.
Бело грожђе с лозе Св. Симеона
До Манастира, који је саграђен на узвишењу води камено степениште. Сама Црква није по димензијама велика, али по топлини, по благодати Светог Духа, који се светом тајном Евхаристије излива на оне који овде дођу, ова Црква је огромна. Већа од самих врхова Атоса, у чијем наручју се угнездила.
Овде ћете у исто време осетити топлину, заправо, осетићете се, као да сте након дугог и исцрпљујућег пута стигли кући, а када окусите нафору из руку прозорљивих, монаха благог погледа и умилних речи, осетићете укус божанског нектара који вам милује душу. Поред Цркве Животодавног Источника, део комплекса чине, крстионица и палионица свећа.
Манастирска економија је можда најлепше уређено имање у овом делу грчке, ма колико то некоме можда буде звучало нескромно. Али, заиста је тако. Повртњаци, воћњаци, виногради који се простиру, док год вам поглед сеже, оставиће вас без даха.
Маслињак, од кога се добија најчистије, надалеко чувено уље, зоо врт, у коме су, за децу највећа атракција магарићи који су толико питоми да допуштају деци да их помазе и нахране шаргарепом или понеком јабуком, а од чијег млека се производе сто посто природни сапуни. У продавници, која се налази поред гостопримнице можете да купите иконе, које су осликали светогорски монаси, тамјан, свето миро, али и нешто од богате књига поука наших светих отаца.
Пред оволиком божанском лепотом стајаћете у тишини и једино што ћете желети, биће да што више те лепоте упијете у поглед, срце, душу и наравно, да од њих створите успомене за сва времена.
А када пожелите да чујете подуке монаха манастирског братства или да направите мали предах, пре него што наставите ход кроз овај земаљски Рај, обавезно седите у гостопримницу, попијте кафу са ратлуком, која вас чека, већ скувана, мирисна и топла, и обавезно, обавезно се освежите водом са чесме Светог Саве и Светог Симеона. Осим окрепе за тело, овде ћете, сигурно пронаћи окрепу за душу.
Гостопримница
Oнда, када дође време да се поздравите са заиста гостопримљивим манастирским братством и самим Манастиром, осетићете благу сету и тугу, али ћете, сасвим сигурно имати жељу да се поново, што пре вратите уову Светињу, која је нераскидиви део највеће колевке наше духовности, Манастира Хиландар.И верујем, да ћете, дуго после повратка, сањати да ходате поплочаним стазама овог нестварног, бајковитог, земаљског Раја.
Јелена Недељковић
