Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке горе у самом насељу Врднику.
Стара црква манастира Врдника сазидана је пре турске власти у Срему и била је посвећена Светом Јовану Крститељу.
У турским документима из 1566-69. године постоје подаци који говоре о овом манастиру. Први поуздан податак о овом манастиру потиче из 1589. године; тада је у њему писан један минеј.
Кад су се избегли монаси из манастира Раванице у Србији 1697. године из Сент-Андреје спустили у Срем, они су обновили запустели и порушени манастир Врдник. Ту су положили тело светог кнеза Лазара у цркву, коју су, за успомену на стару Раваницу, посветили Вазнесењу Господњем. Од тог доба почиње Врдник да се зове и Раваница.
Ова црква је била мала да прими велики број ходочасника који су долазили да се поклоне и помоле пред св. моштима косовског мученика. Но подизање нове цркве није ишло брзо. Митрополит Мојсије Путник тражио је да се нова црква подигне по плану и величини манастира Шишатовца. Данашња црква манастира Врдника зидана је од 1801.—1811. године. Зидао ју је Корнелије, мајстор из Новог Сада.
Истовремено са црквом назидан је и звоник са четири спрата. 1811. године на Видовдан пренете су мошти кнеза Лазара у нову цркву. То је био изузетно свечан догађај, коме је присуствовао карловачки митрополит Стефан Стратимировић, који је стигао у парадној кочији са запрегом од шест белих коња. Стара црква је 1812. године срушена, а на њеном месту био је подигнут споменик. Нов звоник подигнут је 1832. године. Конаци су сазидани у првој половини 18.века, а преправљани и дозиђивани све до почетка 19.века.
Иконостас старе цркве је радио Павле Симић, а иконе на иконостасу је сликао у зографском стилу Станоје Поповић 1743. године. Монах-сликар Амвросије Јанковић, насликао је 1776. године у трпезарији овог манастира композицију из националне прошлости: Косовски бој. Петар Чортановић 1856. године насликао је, преко ове Амвросијеве слике, своју верзију Косовске битке и ликове чланова породице кнеза Лазара. Од почетка 19. века у Војводини и Славонији врло често се сликају ликови Срба светитеља, па је сликан и Милош Обилић као светитељ.
Иконостас, певнице, налоњ и тронове резао је карловачки дуборезац Марко Вујатовић 1809-1814. године, а позлатио их је Петар Чортановић. Иконостас и живопис у цркви је сликао Димитрије Аврамовић од 1852. до 1853. године. На плафону су приказани портрети српских владара.
Све ове слике уништене су у току Првог и Другог светског рата.
У Другом светском рату манастир није разаран, али је опустошен. Данас манастир чине црква, три крила конака и оградни зид са источне стране, на којем је улаз у манастирску порту.
backapalankavesti.com
