У тишини све тајне остају само тајне

Вечност је потребна да ова света љубав

Коју делимо једни ка другима несебично

Једнога дана постане све више и више лепша

Више него икада, потребно је дати емоције

 

Можда некада нисмо срећни у свему томе

Али морамо да схватимо да наша времена

И даље су такођер опостојана у сваком трену

Зашто да говоримо ако усне су нам неме

И да мук све ће да изговорене речи скрије

 

Љубав је данас постала тако чудновата

Да више не знамо где се налазимо

Разлог свега јесте да верујемо више себи

Него другима око себе због ситница

Која наш живот су одавно преобликовала

 

А време не иде онако како то замишљамо

Јер морамо да будемо ведри и насмејани

Када усне занеме, мук је присутан

Све око нас постаје црно и бескрајно хладно

Први дани нашег буђења су блуроване емоције

 

Сунце наше више не греје тако снажно

Као што некада је грејало с поносом

И љубав постала је тако чудновата

Јер ћутањем грехе своје испиремо

И не видимо ништа осим таме и бескрајног ћутања

 

Мук настао је због погрешних времена

Где и даље размишљамо о људима другим

А не видимо сами себе сваког тренутка

И даље само време нас спашавати може

Од разних невоља; мук присутан је

 

Тишина и даље прекида све наше емоције

Мук је настао, време је на страни правде

Можда једнога дана све ће бити као јучер

Само питање је ко је победник ове игре

Да ли смо пак ми, или друга бића?

 

Није злато све што сија

Јер то је оно што нам недостаје

Без изговорене речи мук је нестао

Време је за неке нове победе и изазове

Без изговорене речи мук настао је

Вечност је потребна била само

Да схватимо да све је добро у нама

Заувек остало само ћутање

Животом вредна!

 

 

 

literaryworkshopkordun.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име