Бог је постао човек да би природа људска могла да буде преображена – да би се преобразио човеков ум, његова чула и разум.

Индивидуални напори човека и врлине могу само да «побољшају» његово спољашње понашање.

Не могу да преобразе његову природу, да отклоне егзистенцијалну самодовољност природе утврђену индивидуалношћу, да преобразе његово смртно и пропадљиво тело у тело непропадљивости.

Овај преображај се може догодити само ако је човек накалемљен на тело Христово, егзистенцијалну стварност која ствара живот као личну заједницу, а не живот као индивидуално преживљавање.

Калемљење означава «преображај» човековог живота унутар богочовечанског Христовог постојања, промену «дивље маслине» у «питому» (Рм 11, 17-24).

То је потпуно, телесно учествовање у телу Христовом.

Једење Његовог Тела и пијење Његове Крви.

«Заиста заиста вам кажем ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове немате живота у себи/ Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему» (Јн 6, 53;56).

Једење и пијење Христовог Тела и Крви мења индивидуе у чланове сједињеног тела, индивидуално преживаљавање (опстанак) у заједницу живота и јединство живота – јединство које постоји међу члановима тела и између њих и Главе.

Ово јединство живота унутар контекста личне заједнице јесте Црква.

Црква је вечера, вечера Евхаристије.

Остварење, пројава, одређење и суштина Цркве је Евхаристија где се удови Христови окупљају и творе Његово тело: то је сједињујући потенцијал за заједницу личности унутар неподељене, нове природе.

Читамо у ареопагитским списима: „Осврни се на оно што се у светињи (олтару) збива.. Када се часни символи који означавају Христа постављају на божански олтар, сећање (помињање) Светих је неодвојиво повезано са овим показујући како су Свети неодељиво с Њим сједињени у небеском и светом јединству“.

Евхаристија сједињује живот личности у заједници Христове богочовечанске природе, васпостављајући на тај начин икону Божијег «етоса», пуноће тројичне, личне заједнице, човековог бића или начина постојања – она пројављује егзистенцијални и у исто време теолошки карактер етичке савршености у човеку.

Циљ Евхаристије је да „сједини оне који имају Свету Тројицу за учитеља“ по речима Светог Исаака Сирина кога смо раније навели.

Пројава тројичног етоса, начин на који се икона Божијег «етоса» пројављује у човековом бићу утемељује литургијски етос Цркве, догађај „сабирања у једно расејане деце Божије“ (уп. Јн 11, 52) – стварност Цркве.

Другим речима,, етос или морал хришћана јесте догађај Евхаристије, егзистенцијални догађај јединства и заједнице.

Као што се у ареопагитским списима још једном наглашава: „Тако и божанска тајна сабрања остаје што јесте, јединствена, проста и недељива, а ипак, ради љубави, она је умножена у свештеном шаренилу символа.

Она се проширује како би укључила све јерархијске иконе.

Потом, све ове различите символе сабира у јединство, враћајући их себи својственој једноти, дарући јединство свему што је свештено узнесено».

Због тога је хришћанска етика дијаметрално супротна свакој философској, психолошкој или религиозној етици: она одбацује индивидуалне врлине, приватна постигнућа и индивидуална вредновања.

Моралност Цркве је литургијска моралност, литургијски етос јединства и заједнице, лично учествовање у телу Бога Речи.

Ми знамо Цркву као народ Божији, изабрани род, небески град, тело Христово, нову твар, нови Израел, Царство Божије, нови Јерусалим.

Сви ови називи – «света разноликост символа» – поистовећују Цркву не са идеологијом, са системом религиозног веровања, већ са стварношћу заједничког живота – са Литургијом, λαου το εργον и „делом (делањем) свег народа“.

Оно што некога чини хришћанином није његова приватна врлина или идеја или убеђење, већ чињница да он органски учествује у животодавном телу Христовом, накалемљен у литургијско јединство Цркве.

Грех је оно што човека одсеца и отуђује од тела Цркве: врлина је оно што га приводи и накалемљује на «питому маслину» благодати.

ИЗВОР:Христо Јанарас, Слобода морала, Крагујевац, 2007.

Објављено: 12.11.2022.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име