одсутно лутам
пољем Макова
гледам из даљине
врело усана
на врату
светиљка ноћи
додиром руку твојих
гради обале
у увојцима стаклене росе
са првим сунчевим откосом
буде се на длану незнаном
груди жене стидљиве
чудна је моћ ноћи у сванућу
и плавог ока у извору живота
на врелу усана положих тело своје
nekazano.me
