Замислите живот пре више од осам миленијума. Тешко је у данашњем свету авиона, компјутера и паметних телефона уопште и замислити живот човека у врема када је на располагању имао једва камен и дрво.
Управо поглед у свет од пре око 9.000 година пружа вам Лепенски Вир који ће сва ваша рамишљања о праисторијском човеку претворити у стварност.
С друге стране, пружиће вам спектакуларан увид у напредност тадашњег човека за којег можемо с поносом и правом рећи да је истинска претеча и представник данашњег модерног човека. У Лепенском Виру су припитомљене прве животиње, сазидане прве куће и исклесане прве монументалне скулптуре човечанства.
Наиме, све до 1965. године планета је била ускраћена невероватног света сакривеног на обалама Дунава и беспућима Ђердапа. Приликом истраживања, чувени српски и југословенки археолог и академик проф. Драгослав Срејовић открио је цивилизацију која је умногоме променила дотадашњи поглед на модерног човека.
До тог тренутка, оскудна археолошка налазишта широм Европе нису пружала ни приближан увид у живот праисторијског човека, а онда је пронађен Лепенски Вир који нам је донео целовиту реконструкцију културе, религије, уметности и уопштено друштва тога доба.
Ископано је чак седам сукцесивних насеља и 136 стамбених и скаралних објеката. Две године касније, на истом месту пронађене су и чувене мезолитске скулптуре што је представљао догађај од светског значаја.
На овом локалитету издвојена су населја која припадају раном мезолиту, од 9500. до 7500 год. пре н.е. (Прото Лепенски Вир), позном мезолиту, од 6300. до 5900. пре н.е. (Лепенски Вир Иа-е, Лепенски Вир ИИ) и раном неолиту, од 5900. до 5500. пре н.е. (Лепенски Вир ИИИа-б). Оно што Лепенски Вир данас чини познатим и препознатлјивим у свету јесу открића која се хронолошки везују за мезолит. Плански подизана населја са стаништима и светилиштима трапезоидне основе, некрополе које указују на посебне погребне ритуале, монументалне скулптуре од камена те бројни налази од кости и камена сведоче о томе да ово налазиште није било само населје, већ и сакрални центар.
Религија
Религија је била неодвојиви, ако не и најбитнији сегмент тадашњег друштва. Религијска веровања становника ове древне цивилизације скривена су у њиховој архитектури и уметности, као и у обредима, па се из њих морају и реконструисати. Ипак, мора се рећи да су у питању махом непознати облици религиозности у које се не може стећи коначни увид. На основу истраживања и познавања других древних цивилизација дошло се до закључка да је у цивилизацији Лепенског Вира изузетно битан био култ огњишта и ватре, затим култ предака и, веома вероватно, култ Сунца.
Необични ритуали
Људи Лепенског Вира имали су обичај да поред покојника поставе лобању говечета, лобању срне и рогове јелена. Веза имеђу покојника и јелена успостављена је услед чињенице да јелени крстаре шумама око Лепенског Вира па се тако сматрају чуварима покојника који су се односили на своје поседе и излагали по дрвећу. У неким случајевима пронађен је уз покојника и сахрањени пас као његов верни пратилац и на другом свету.
Поред тога, сам чин сахрањивања био је крајње бизаран па и данас интригира историчаре, научнике и религијске представнике. Наиме, Лепенци су умрле сахрањивали на два начина. Покојници су полагани у лежећем положају, са рукама на трбуху, у плитка удубљења, ретко од камена. Некада су полагани и у седећем положају а у неким фазама и у ембрионалном. У другом случају, сахрањиани су парцијално тако што су делови тела били излагани на дрвећу у шуми да бих их птице и инсекти што пре оглодали, и тек након одређеног времена костури су преношени у светилишта.
Слободно можемо рећи да је Лепенски Вир центар европске праисторијске културе, односно место које је изродило прву праву цивилизацију у Европи. Управо на том месту можемо се уверити како је праисторијски човек из ловца-сакупљача еволуирао у биће са модерним схватањима друштва, културе и економије. Све до тада, људи су 13 векова након Леденог доба живели у пећинама. Научници су сложни – грађани Лепенског Вира створили су прву европску архитектуру и урбанизам, монументалну уметност, модерну пољопривреду и организовали друштвени живот.
Извор: Блиц
