Тик уз реку, на ниској дунавској тераси код Ђердапа, израња историјски бисер европске и светске цивилизације. Баш на том месту, усред Србије, леже сами почеци модерног европског човека.
Ако вас пловни пут Дунава нанесе у правцу Ђердапске клисуре, негде код Доњег Милановца, пажњу ће вам засигурно привући велелепни објекат футуристичког изгледа налик на какав модерни њујоршки музеј или циришки институт технолошких иновација. Ипак, модерна фасада крије једно од највећих светских праисторијских блага – Лепенски Вир.
Тадашњи људи скућили су се крај обале Дунава када је река формирала свој ток саградивши живот око воде и паметно искористивши сав њен потенцијал. Река је тада насељу давала живот и истовремено уливала божанско страхопоштовање. Научнике је посебно фасцинирало откриће да су популарни Лепенци тада почели да гаје пшеницу, одвајају стамбене и скаралне објекте са прецизно утврђеним облицима, развијају економију везану за Дунав познајући структуру стена и минерала и од њих врло прецизно израђују алатке.
Неолитска населја Лепенског Вира показују класичне манифестације старчевачке културе – прелазак на седелачки начин живота, промене у економији и појаву керамике.
Култура и уметност
Присуство реке и значај који су јој први становници њених обала придавали, препознатљив је у самом симболу овог локалитета – монументалном дунавском облутку риболиког бића.
Камени идоли пронађени у Лепенском Виру представљају најстарије пронађене камене скулптуре у Европи. Првобитно је на њима била обликована само глава чудног израза, док у познијим фазама фигуре добијају облик људи. Поред ових фигурина, пронађена је и ризница алата и оруђа од камена, костију и рога, прве посуде и накит од шкољки и каменчића. Све ове скулптуре су изворне и оригиналне. По Драгославу Срејовићу, уметници из Лепенског Вира су први у историји приказали људску главу у природној или натприродној величини, и то у тврдом материјалу. Њихова дела су најстарије монументалне скулптуре од камена, сличне оним које ће настати много касније у цивилизацијама Месопотамије и Египта.
Урбанизам
Да су тадашњи људи с великим разумевањем схватали урбанизам сведоче управо остаци насеља у Лепенском Виру. Куће се више нису градиле произвољно већ по стриктно утврђеном обрасцу. У средишту насеља налазио се пространи трг, оно што и данас краси свако градско језгро.
Куће су биле трапезастог олика, попут шатора, са математички прецизно изграђеним нагибима.
Становници Лепенског Вира су пре 10.000 година озидали прву куполу с арматуром у историји човечанства. А управо се лучне арматурне конструкције и пренапрегнути бетон сматрају открићем 20. века.
Лепенци су оставили лук и куполу човечанству које је наставило да га користи на најразличитије начине, од хлебне пећи, преко мостова, до модерних еколошких кућа. Они су и први Европљани који су одлучили да промене природу док су њихови рођаци са севера и даље живели у пећинама.
Друштво
Сматра се да је најстарије насеље настањивало свега неколико породица и да су због тешких услова за живот у том друштву владали строго равноправни односи солидарности и заједничког рада који је одбацивао сваки ауторитет појединца. Увећање броја становника узроковало је настанак уређења и стварање цивилизације Лепенског Вира јер је то био једини начин за опстанак у ситуацији ограничених природних ресурса.
Изглед
Судећи по пронађеним костима Лепенци су изгледали као савремени људи. Најупечатљивији је скелет покојника из “гроба 69”, који је био висок око 180 центиметара и складно грађен, због чега су га археолози назвали Валентино.
Живот на Лепенском Виру нестао је око 4500. године пре нове ере. Верује се да су његови становници кренули у потрагу за већим обрадивим површинама. Ипак, и до данас, њихов нестанак интригира бројне научнике и ловце на мистерије. Лепенски Вир је стално у средишту интересовања домаће и светске научне и културне јавности и предмет је бројних и контроверзних научних расправа.
Данас је Лепенски Вир права историјска туристичка атракција отворена за посетиоце и прва је штета живети у Србији, на месту рађања европске цивилизације, а не завирити у све њене тајне.
Извор: Блиц
