Лек за душу
Једном је човек упитао једног мудрог човека:
Зашто да држим заповести када ми од овога нема видљиве користи?
„Kад си болестан, зовеш лекара“, одговорио је старац, „и лекар ти даје лекове. Да ли увек разумете зашто вам даје овај, а не други лек? Али верујете лекару који лечи ваше тело и узимате лек. Зашто мање верујеш Богу, који ти лечи душу?
Саговорник
Једног старца су питали:
Kако имате стрпљења да будете сами у овом напуштеном кутку земље?
Он је одговорио:
„Никад нисам сам. Увек имам саговорника – Господа. Kада желим да ми говори, читам Свето Писмо. И када желим и сам да разговарам са Њим, ја се молим“.
Нема фризера
Један фризер, док је шишао клијента, причао му је о Богу:
– Ако Бог постоји, чему толики болесници? Одакле деца бескућници и неправедни ратови? Да Он заиста постоји, не би било патње, ни бола. Тешко је замислити Бога који воли све ово. Стога, ја лично не верујем у његово постојање.
Тада је клијент рекао фризеру:
– Знаш шта ћу рећи? Нема фризера.
– Kако је? зачуди се фризер. Један од њих је сада пред вама.
– Не! — узвикну клијент. „Они не постоје, иначе не би било толико зараслих и необријаних људи као што је онај човек који хода улицом.
– Па, драги човече, није реч о фризерима! Само ми људи не долазе.
– У ствари! клијент је потврдио. — И мислим на исто: Бог постоји. Само Га људи не траже и не долазе к Њему. Зато је у свету толико бола и патње.
Превела са руског редакција Чудо
Фома. ру
