Да ли је могуће да је абориџинска легенда о вулкану Будј Бим опстала око 50.000 година?
Некада давно, четири џиновска бића стигла су на југоисток Аустралије. Тројица су кренула према другим деловима континента, а један је остао на месту на које су дошли. Његово тело се претворило у вулкан звани Будј Бим, а лава коју је избацио су му постали зуби.
Научници сада кажу да је ова легенда, коју су причали људи овог краја – абориџини из племена Гундитјмара – имала основ. Пре око 37 хиљада година, Будј Бим или Висока Галава и још један оближњи вулкан заиста су формирани из серије ерупција, што наговештава да је легенда можда најстарија прича икада испричана, а која се и данас препричава, пише магазин Science.
Студија ствара провокативну могућност, каже Шон Улм са Универзитета Џејмс Кук у Кернсу, да прича има основа.
„Интересантно је размишљати о традицијама које сежу и до десетине хиљада година у прошлост“, али он, као и други археолози, кажу да ипак треба бити опрезан са тврдањама, јер ниједно друго усмено предање није преживело толико година.
Није утврђено колико дуго је племе Гундитјамара живело на југозападу данашње аустралијске државе Викторије. Најстарији пронађени докази до сада, о постојању људи у том крају, датирају до око 13.000 година.
Али геолог Ерин Мачен са Универзитета у Мелбурну каже да су археолози 1940-их година пронашли камену секиру у близини древног вулкана Tower Hill који се налази у тој области. Секира доказује да су људи тамо живели и пре вулканских ерупција јер је пронађена испод вулкаснких стена.
Сада су Мачен и њене колеге датирали те, и стене са Будј Бима који се налази 40 километара северозападно. Метода датирања се ослања на добро успостављењу технику мерења радиоактивног распада калијума-40 и аргона-40, током времена. Испитивање је показало да су оба вулкана формирана пре око 37.000 година.
Изненадне двоструке ерупције можда су оставиле велики утисак на људе који су у то време живели на том подручју – што је можда и инспирисало причу о четири џина, пише у чланку објављеном у Геологији. У наредном периоду у односу на тај, није било других великих ерупција које би могле да дају инспирацију за причу, каже Мачен. Ипак, она наглашава да њен тим не може са сигурношћу да тврди да је прича заиста толико стара.
Абориџинске легенде већ спадају у најстарије познате. Патрик Нун, географ са Универзитета Сунчана Обала из Маручидора, коаутор је студије из 2015. године која каже да је 21 заједница широм Аустралије независно одржавала приче које описују епизоду подизања нивоа мора које је потопило обале. Нун сматра да би те приче могле бити старе око 7.000 година. То значи да је прича племена Гундитјмара више од пет пута старија.
„Све више доказа показује да су људи хиљадама година мигрирали широм континената, много даље од свог изворног места. Али једна студија из 2017. године, која је изучавла длаке древних становника Аустралије, показује да је овај континент можда изузетак од тог правила: чини се да су многа абориџинска племена живела на истом месту сокро 50.000 година. Мислим да том студијом можемо да објаснимо због чега је прича могла да опстане толико дуго“, каже Нун.
Извор: Национална географија
