У северној Етиопији, високо у планинама Ласта, на 2.630 метара надморске висине, налази се тиха, изолована варош – Лалибела.
Петнаестак хиљада житеља, претежно припадника Амхара народа, живе животом засталим у времену, јер насеље Лалибела је до скоро било без струје, апотеке и банке, а саобраћај готово није постојао, осим комбија, магарећих запрега и малих туристичких аутобуса.
Домаћине без изузетка веома радује присуство све бројнијих туриста које веома често позивају у госте, нудећи кафу и инђеру, накисели хлеб-палачинку, популарну на скромним етиопским трпезама.
Ипак, Лалибела је сигурно највећа културна и туристичка атракција Етиопије, због фантастичних, у камену клесаних средњовековних цркава.
Оне нису клесане у стенама, већ из њих, тако да су потпуно слободне у простору.
Њихова израда је изузетна и нигде на свету нема их толико много на тако малом подручју.
То је свето место етиопских хришћана, где се у полумрачним тунелима око камених цркава могу видети многобројни свештеници и верници у широким мантијама, где се могу чути појања из крипти и капела скривених дубоко у стенама и сусрести пустињаци који тихо живе у многим пећинама комплекса, утонули у молитве…
Гебре Мескел Лалибела био је најмоћнији владар Загве династије, која је владала Етиопијом у XИИ и XИИИ веку из престонице по имену Роха. Предање каже да је једног јутра мајка затекла малог Гебре Мескела у колевци, окруженог пчелама.
Kраљица је видећи у пчелама добро знамење, дала принцу надимак Лалибела – „који једе мед“ – предвиђајући му раскошан живот. Верује се да је Лалибела у младости, након што је отрован, боравио три дана у рају. Тамо му је Господ Бог објаснио како да изгради црквени комплекс, обећавши помоћ са небеса.
Kада је Лалибела постао владар, окупио је најбоље мајсторе и уметнике краљевства и започео радове. Преко дана вредно су радили мајстори земаљски, а током ноћи мењала их је небеска братија. Тако су, тврди прича, цркве расле невероватном брзином. После краљеве смрти, у његову част, град Роха је променио име у Лалибела.
Предање даље каже да су све цркве подигнуте за четрдесет година владавине краља Гебре Мескел Лалибеле, од 1189. до 1229. године. Владар је желео да далеко од арапских освајача, подигне нови Јерусалим. Kомплекс је међутим толико велики, а цркве по стилу изградње толико различите да је тешко поверовати у ове приче.
Радници су клешући цркве из живих стена обликовали моћне стубове који су носили тежину таваница и аркада и подупирали бочне зидове. Релативно мек, црвени вулкански туф, материјал из кога су цркве клесане, донекле им је олакшавао посао.
У храмовном комплексу Лалибеле, постоје две групе цркава, северна и источна, а црква Бет Гијоргис налази се недалеко од северног комплекса. То је сигурно најимпресивније и највише фотографисано здање, због свог перфектног облика грчког крста.
Остало је записано да се Лалибели, који је био при крају свог невероватног грађевинског подухвата, изненада у сну јавио свети Ђорђе. Заштитник Етиопије објавио се краљу киптећи од беса.
Нити једна камена црква није била посвећена њему! Лалибела је тада обећао да ће се искупити и њему у славу подићи најлепшу цркву. Тако је и било…
Одломак из књиге „Букирано“
