Kријеш се
Иза осмијеха и
Бисера ноћи
Лукаво њишући куковима
Kао да нећеш
Прилазиш постељи на прстима
Смјело газећи хладни поток
Што је прожуборио
У мојим грудима.

Kријеш се
Kао дивља мачка
Извијаш гола леђа
И забацујеш косу
Скривајући очи.

Kријеш се
Иза осмјеха мјесеца
И дугим ногама
Газиш обећану ноћ.

И као да нећеш
Из мјесечеве сјенке
Прикрадаш се као дивља мачка
Намјерно газиш
Сјенке прошлости
Из моје главе
Разбацане по патосу.

Kријеш се…

Лабуд Н. Лончар

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име