Великим једрима ноћи
Бесциљно пловим
Долином плача,смијеха и уздаха
Док под пазухом стискам
Ковчег сјећања.
Ти ми
Млијеком ноћи
Прскаш очи и
Сакриваш врата јутра
Тамо гђе ме дочекују птице.
Узалуд рукама и уснама
тражим твоје груди,
Груди пуног пролећног мјесеца
Скривене испод
Источне звијезде
И пјесме птице
Преобучену у једноставно
Ништавило јутра…
Великим једрима ноћи
Окрећем леђа мору —
Журим твојим њедрима
А ти ми
Млијеком ноћи
Прскаш очи и
Сакриваш врата јутра —
На напуштеној обали
Онамо гдје се дочекују птице.
И опет се будим сам
Пробуђен пјесмом
Птице са џанарике —
Заробљен у ковчегу сјећања
Лабуд Н. Лончар
