Великим једрима ноћи
Бесциљно пловим
Долином плача, смијеха и уздаха
Док под пазухом стискам
Ковчег сјећања .
Ти ми
Млијеком ноћи
Прскаш очи и
Сакриваш врата јутра
Тамо гдје ме очекују птице.
Узалуд рукама и уснама
тражим твоје груди,
Груди пуног пролећног мјесеца
Скривене испод
Источне звијезде
И пјесме птице
Преобучену у једноставно
Ништавило јутра…
Великим једрима ноћи
Окрећем леђа мору –
Журим твојим њедрима
А ти ми
Млијеком ноћи
Прскаш очи и
Сакриваш врата јутра –
На напуштеној обали
Онамо гдје ме очекују птице.
И опет се будим сам
Пробуђен пјесмом
Птице са џанарике –
Заробљен у ковчегу сјећања
