Kад у грудима
Заболи јутро и
Магла покрије стопе
Запјева са гране птица и
Даљина донесе слике
Заглављене у сјећању
На лик једне жене.

Вјетар ко рука дјевојачка
На прозор, тихо, закуца
И заболи у грудима јутро,
Замирише са плакара дуња —
Убрана са неба
Руком моје мајке.

Заболи у грудима јутро…

 

Лабуд Н. Лончар

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име