Kад у грудима
Заболи јутро и
Магла покрије стопе
Запјева са гране птица и
Даљина донесе слике
Заглављене у сјећању
На лик једне жене.
Вјетар ко рука дјевојачка
На прозор, тихо, закуца
И заболи у грудима јутро,
Замирише са плакара дуња —
Убрана са неба
Руком моје мајке.
Заболи у грудима јутро…
Лабуд Н. Лончар
