Човек кога је волела
музе мекодлаку
смеђе-белу козу
и на француском
који не зна
не чита белгијске новине
у луксембуршком возу.
Њен син се не буди
лица уроњеног
у топла српска девојачка бедра,
већ јури норвешким глечерима,
сањајући да прераста
највиши Галхепиген и постаје
виши од канадског кедра.
Само јој отац
мирно спава,
прекривен избледелим
ћириличним лентама
које придржавају пластични венци.
Под крошњом непостојећег храста
у закланој сенци.
