Она одавно више не стаје у мене.
Њене се руке завршавају божурима,
несмотреним бих јој стиском
пореметила складне латице.
Она уме да ми препозна примисао.
Њене су очи уоквирене птицама,
непотребним бих казивањем
одузела снагу њеним крилима.
Она уместо косе чешља ватру.
Њени су кораци пространи као небо,
зато се затичем нескучена
у окриљу кћери која ме чува.
