Свако ће током живота, бар једном, умрети.
Слажемо ли се око овога? Или бирате да сте усупнути? Саблазнути?
А, видите, др Угрин Поповић би вам свим својим
есејистичким текстовима, препоручио да се осмехнете. И мислите.
Животно исходиште тишти или голица сваког човека. У тражењу одговора, чак ни наука не може да игнорише зачкољицу названу „проблем Монтија Хола”. Па, како у овом осврту парафразирам сопствену, не много давно објављену причу, тако ћу себи дозволити (тада смо и иначе сви најшире руке, мислим – када СЕБИ дозвољавамо) да др Угрина Поповића преиначим, само за ову прилику, у домаћег Монтија Хола.
Најпре, ко је Монти Хол, односно Угрин Поповић? Он није, попут Хола, британски водитељ некада популарног квиза, кога је прославила „теорија” (духовите) елиминације једног од понуђених одговора, чиме је помагао такмичарима да увећају шансе за давање тачног одговора. Али, Хол је – забављајући јавно мњење – „заробљавао” учеснике квиза у три понуђена одговора, не допуштајући им да СЛОБОДНО „мисле о томе”.
Угрин Поповић је, међутим, доктор теолошких наука, теоретичар теолошких наука, свештеник, књижевник, колумниста, филозоф, духовник… И већ отуда не чуди (мада објављује на порталу „ЧУДО”) да је његов есеистички серијал „Мислите о томе”, преточен у трећи укоричени наставак – другачији и сврсисходнији од осталих сличних темата. Он такође помаже „такмичарима” (читај: читаоцима) да елиминишу нетачан одговор. И, такође, на питак начин који мами осмех. Али, питко, у случају Поповића, не значи – плитко. Напротив!
Др Угрин Поповић одговара на свако ваше постављено и претпостављено постављено питање, одлучујући се увек за један од непонуђених одговора. Он вам помаже на тај начин што одмах елиминише типично, предрасудно, стереотипно и очекивано. Он одмах одстрањује будућу душевну рану изазвану ВАШИМ непромишљањем. Дакле, оставља вам слободу нудећи вам ослонац о теолошко, о научно и о самосвојно (али ослоњено на Христолико, а то значи на љубав) – остављајући вам на тај начин највеће шансе за личну победу.
Шта доказује „проблем” (јер се, за сада, још нико није усудио да ово назове правилом!) др Угрина Поповића, који је – до сада је то потпуно јасно – у свему надмашио Монтија Хола?
Рецимо да сте у дилеми да ли да се причестите. Јутрос сте, још увек буновни, појели гирицу. Др Угрин Поповић ће уважити и претпоставити све ваше могуће мисаоне странпутице:
А. Питаћу свештеника, смем ли се причестити упркос гирице
Б. Достојан сам, постио сам цео пост
Ц. Прећутаћу гирицу
Шта ради др Угрин Поповић? Он, пре свега, са вама искрено разговара.
И одмах ће вам објаснити елиминацију нетачног
одговора под Ц.
На тај начин, ви имате веће шансе да одговорите тачно, уколико (се предо)мислите, то јест уколико се одлучите за одговор под словом „Б”. Али, Поповић ће вам нетом доказати да је и то нетачан одговор.
Биће вас срамота да одговорите: – Ааа, па јасно, онда је тачан одговор под словом А – Да, питаћу свештеника.
Нетачно! – осмехнуће се Угрин Поповић. Не као – наругаће вам се, то никада не чини, већ као – орасположиће вас и ОСЛОБОДИТИ. Рећи ће: НИКО НИЈЕ ДОСТОЈАН. Али уместо да останете снисходљиво околомотани бодљикавим осећањем потпуне безвредности и без икакве наде у шансе за сопственим вечним животом – бићете ОСЛОБОЂЕНИ јеванђељским тумачењем јасним поповићевским језиком о томе да је причест неприкосновена и безусловна. Као и Христос, она је ЉУБАВ. То вам нико не може условити.
Манте, забога, гирицу!
Осврт ћу завршити коперникански амбициозно: време је да „проблем Монтија Хола” свет преиначи у „правило Угрина Поповића”. Јер, слобода промишљања је исплатива на начин који ће „одувати” фарисеје, а сјајном каматом наградити оне који се буду усудили да (п)остану умни.
Па, ако судбинско питање гласи: „Шта је молитва?” и ако су одговори за којима сте трагали:
А. Молитва је простор између две мисли
Б. Молитва је средство са- моспознаје
Ц. Молитва је обраћање које подразумева тишину
др Угрин Поповић ће вас и у овој есејистичкој колумни уверити да овде не треба елиминисти ниједан одговор, јер је молитва СВЕ ТО. И отуда постоје велике шансе да сте управо ви бесмртни, јер сте се одлучили за сва три одговора.
И онда ће Угрин Поповић поентирати, остављајући вам да „мислите о томе”. Да, „… молитва подразумева тишину. Ми, са друге стране, живимо у ери буке, у ери мноштва мисли (према неким истраживањима – 60.000 дневно).”
Ако сте икада између тих 60.000 дневних помисли освестили реченицу: Свако ће током живота, бар једном, умрети. И ако вам то није „тукнуло на саблазан”, ако сте се – напротив! – осмехнули – ви сте онда, сасвим извесно, читалац књиге др Угрина Поповића „Мислите о томе”.
Слободни да МИСЛИТЕ, слободни да, управо зато што мислите, волите, грешите, праштате и кајете се. Без страха од небесмртности, уживајте у текстовима који православље не „чувају” једно(не)умљем и затуцаношћу, већ љубављу, радошћу, разумевањем и умношћу.
Ауторка је књижевница и заменица председника УКС
