И беше једном један стари храст,
храпав и сув,
нем и глув.
Наизглед.

И беху једаред неки људи,
задовољни, смели.
одлучни, зрели.
Наизглед.

И људи оборише храст
да ту где беше
заветног дрвета скут
подметну пут.

И би једаред један друм,
брз и прав
и гиздав сав.
Наизглед.

И путем зајездише људи,
задовољни, смели,
одлучни, зрели.
Наизглед.

Залуталих путника умор и глад.
На место заветног храста
Више не налазе благослов нит хлад.
Само страх и јад.
След је блед. Наизглед.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име