Остало је мало речи
у згужваним писмима
неке слике из детињства
на прашњавим разгледницима
у једва чујни шапат
за изгубљеним временима.
Остало је време без времена
суза у оку весеља и заблуде
мокре улице тротоара
нераскидива веза
покварених телефона
враћена књига преко поште.
Стало је све у кратки замах
веслача што не познаје реку
поштара што губи адресу
обучену лутку крај излога
пожуде за неиспуњену жељу.
Ветропарк за промашене ветрењаче
и мало сунца у нашој соби миловања.
Све је стало за ово кратко време
у коме више нема исконске љубави
тражим само мало искрене душе
што ми се нежно из срца осмехује
када ласте полете далеко на југ.
