На падинама Рогозне, на десетак километара од Лепосавића, у селу Дренова налази се једна од најстаријих цркава у овом крају. Постојана је више од четири века, тврда као камен од којег је сачињена, укључујући јединствену камену покривку, одолева времену и окупља вернике из читавог краја. Малена црква, необичног изгледа посвећена је Благовестима, а како истичу упућени, настала је у време великих сеоба Срба.
„Дреновски храм је један велики културни споменик нашег времена, који је један светионик, пре свега, наше парохије и најстарија црква обновљена. Датира из краја 16. и почетка 17. века – дана када су Срби доживели некакву голготу и онда се са ових простора полако селили ка Северу, а за собом су оставили насеља, а у тим насељима богомоље“, каже за КоССев јереј, Милан Јакић.
Овај храм на падинама Рогозне подиже веру, али и морал за опстанком на овим просторима сваком ко га посети, тврди Јакић.
„Мој први утисак када сам дошао је био фасцинантан – сам улаз у храм је тако специфичан да и онај човек који је најневернији мора да се поклони светињи на овим малим вратима при уласку у исти“, додао је.
А као разлог због ког су се у некадашње време када су на овим просторима владали Турци градила мала врата наводи опрезност – да се не би коњима или другом стоком могло ући у храм и на тај начин „обечасти светиња“.
Каже да је изглед храма био уједно путоводиља за остале цркве које су се потом кроз историју градиле у лепосавићком крају.
Црква у Дренови обновљена је пре 17 година. Тада су мештани на црквишту које је тада постојало, а уз помоћ надлежних институција, одлучили да подигну храм какав је вековима красио овај крај.
Један од мештана, Момчило Вукадиновић, присећа се како је то изгледало пре 17 година.
„Светиња је обновљена на Петровдан. Све је било зарасло у коров, а као што видите црква је сада задобила свој првобитни изглед“, поручује.
Храм у Дренови припада Врачевској парохији и у њему литургије на велике празнике служи свештеник из Лешка. Иако су многи Дреновчани у расејању, окупљају се редовно око свог храма – најпре за Бадњи дан, а потом и за сеоске литије и Васкрс.
„За Васкрс смо ту, окупимо се у салу, испоштујемо све обичаје – чије јаје је најјаче, после тога имамо сеоску литију, она је за бели четвртак по Тројици, затим имамо велики празник Петровдан“, каже Вукадиновић.
Вукадиновић подсећа на нека давна времена када је много више верника а уједно и тадашњих мештана посећивало овај храм и окупљало се за празнике.
„Има једна књига, коју је пронашао отац Мирослав, у којој пише да је 1951. у Дренови због лошег времена причешћен за Благовест само 81 верник, што нам говори колико је ту било народа, нажалост данас је тога много мање, одлив становништва. Отишли за бољим животом“ поручује.
Камена црква је захваљујући педантној рестаурацији у потпуности задржала свој облик, а многе раритетне ствари су сачуване од пропадања. Највереднија ствар је иконостас који датира из периода подизања цркве, као и многе розете сачуване у каменим подовима.
Многе иконе на иконостасу које датирају такође из периода подизања цркве, рестауриране су захваљујући академском сликару, Горану Илићу, чиме је омогућено да одоле зубу времена“.
„Овде сам радио конзервацију икона – чишћење, пломбирање оштећења и делимично досликавање, односно ретуш. Јако је захтевно за рад, пре свега зато што су иконе биле у изузетно лошем стању, од саме подлоге која је била у распадању, до обојеног слоја који је на неким иконама био непрепознатљив“, каже за КоССев Илић.
Захваљујући храму посвећеном Благовестима, данас многи и посећују Дренову, до које води нови асфалтни пут. За цркву од камена везана су многа предања, од којих треба издвојити она која говоре о многобројним излечењима болесних. Многи сведоче да су се многи који нису могли имати деце, након многобројних молитви, остварили као родитељи.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
srcesrbije.com
