Ксенија Атанасијевић, рођена 5. фебруара 1894. године у Београду, била је филозоф и преводилац, прва жена доктор наука и предавач на Београдском универзитету. Сматра се првом феминисткињом у Краљевини СХС због тога што се борила за своје место, тамо где жена до тада није било.
Школовање на Београдском универзитету и прва оговарања
Студирала је филозофију са класичним језицима на Београдском универзитету. Професор главног предмета био јој је славни Бранислав Петронијевић, чији асистент постаје пред крај основних студија. До тада је већ говорила француски, енглески, руски, немачки, а служила се и италијанским, грчким и латинским језиком.
Дипломирала је са високим успехом 1920. године и тада први пут почињу чаршијске приче и покушаји да се уништи име које је себи градила. У граду почиње да се прича да је љубавница професора Петронијевића и да томе заслужује своју успех. Због ових оговарања оклевала је да настави рад на докторској тези.
Ипак, после кратког рада као супленткиња у Трећој београдској гимназији (што је било највише занимање које је образована жена могла постићи), одлази у Европу на годину дана. Проучавала је дело Ђордана Бруна и на теми Бруново учење о најмањем пише свој докторат.
Прва жена доктор наука – одговара о математици на филозофском испиту
20.1.1922. године бранила је свој докторат на Београдском универзитету пред комисијом коју су, међу осталима, чинили Бранислав Петронијевић, Милутин Миланковић и Веселин Чајкановић. Иако се радило о одбрани филозофског дела, Ксенија је тог дана, пред пуним амфитеатром, добила задатак из дискретне геометрије. Када га је са лакоћом решила на табли, више није постојала могућност да се оспори њено докторско звање. Др Ксенија Атанасијевић имала је тада свега 28 година.
Борба за место доцента на факултету – „Честитам вам, госпођице, ушли сте у пакао!“
Ксенија је сањала о универзитетској каријери, али се о њеној доцентури водила жестока расправа. У то време, ни на једном факултету у Краљевини СХС није постојала жена са звањем доцента. У међувремену, чаршија је имала нове приче – да је љубавница своје пријатељице Зоре Станковић, а прича да је у вези са ожењеним лекаром Миланом Марковићем завршила је на насловним странама тадашње жуте штампе – Балкан и Вече.
Радила је у гимназијама у Нишу и Београду, све док у октобру 1923. године није одобрен предлог да буде прихваћена као доцент. Предлог су потписали Петронијевић, др Драгиша Ђурић и доцент Никола Поповић. Благо је рећи да су колеге ову одлуку дочекале веома бурно и да су се трудили на сваки могући начин да је са факултета склоне. Често се цитира шта јој је рекао др Тихомир Ђорђевић: Честитам вам, госпођице, ушли сте у пакао!
Оптужбе „колега“ и одлазак са факултета
Уследиле су најплодније године у стваралаштву Ксеније Атанасијевић – написала је неколико књига и око 400 научних студија, да би 1928. године била изабрана за ванредног професора за целокупну историју филозофије. Да би ова одлука била важећа, требало је да је потврди Универзитетско веће. Тада је дошло до драматичног обрта и почетка краја – један од колега прогласио је плагијатором јер наводно није навела аутора једне реченице једног од њених дела.
