Крст, Крест, Криж, Крос, Ставрос, Керест, Крстот…називи у разним језицима, за симбол Господњег страдања и наше вере. Крст.
У неколико наредних текстова ћемо вам представити један пресек православних крстова и неке њихове називе.
Посматрајући крст као геометријски приказ, ми углавном видимо две под правим углом спојене дужи. Крст на који ми мислимо у православљу када се молимо и када га прослављамо, јесте онај Крст са Голготе који је својим страдањем осветио Господ. Својом жртвом. Да није било тога, тај крст би остао исти онај на којем је у време Римљана страдало по неким истраживањима више од милион људи. Заменила би га, као што и јесте, нека друга справа за мучење и погубљење, а он би остао упамћен само као историјска занимљивост.
Као симбол крст је коришћен и пре римљана и пре хришћанства, и то на далеком истоку. Чувена свастика, којој су нацисти преокренули краке, и тако од симбола за добро, како је то било на истоку, направили симбол зла, то јест кукасти крст.
Да се вратимо на Голготски крст. Према свему судећи, тај крст није баш онакав какав је у црквама. Исто као што и људски лик Господа није у стварности можда био као што је то у храму и на већини икона.
Крст је вероватно био у знаку ћириличног слова Т. Она продужена лествица је вероватно у уметничкој визији таква да би приказала и назив ИНРИ који је био прибит уз Крст. Исто као што је вероватно и то да је Господ био прибит за Крст на месту где су зглобови, а не дланови. Али то није важно, сем у неком историјском и етнографском контексту. У вери то не мења ништа. Да ли ћу целовати Крст који је црвен, зелен, са Исусом, без Исуса… ? Крст је Крст, а не крст.
У православној традицији Крст је приказиван без икаквих украшавања, и евентуално само са другачијим положајем греда које се укршатају, или додавањем још које греде. Утицајем неких католичких струја које су деловале несметано, пре свега у Русији, у пракси је почео да се на крст додаје и лик распетог Господа. Касније се то проширило на све православне цркве, тако да се сада може казати да је и такав вид Крста, православни. Разлика између распетог Исуса на православном крсту, и на католичком, је у томе што су на православном Исусове ноге прибите са два ексера а на католичком са једним.
У називу појединих крстова постоји више варијанти, а ми ћемо за неке користити мање познате називе, да би се читаоци упознали са њима.
Да кренемо од Крста Св.Лазара, који је код нас познат као Руски Православни Крст, а користи се назив и Руско Византијски Крст.
Њега срећемо већ од 6.века а користио се до раскола и у Западном и Источном Хришћанству. На одежадама, фрескама…У 16.веку по указу цара Ивана Грозног, почео се овај Крст подизати на куполе руских храмова а затим и као део руске војне традиције, и од тада постаје особеност руског православља.
У 17.веку један од разлога за раскол на староверце и православне, у руском православљу, било је и то што је патријарх Никон успео да званично замени осмокраки Крст са шестокраким, то јест без оног горњег дела који симболише Исусову „кривицу“.
У православљу се данас подједнако користе оба вида овог „руског крста“. И са горњим делом, и без. Доњи (накривљени) део је увек имао симболику непокајаног и спашеног разбојника који су страдавали поред Исуса. Онај који је стајао са његове десне стране (Димас) је симболички онај део који је усмерен ка небу, а онај непокајани је онај који се налази на крсту са леве (наше десне стране када посматрамо Крст), чији део је накривљен ка земљи.
Руско-Јапански рат 1905. Јапански војници изражавају поштовање према Руском Православном Крсту.
Постоји и варијација где се осмокраки Крст претвара у седмокраки, то јест где се горњи део (ИНРИ) ставља на врх Крста.
Може се такође по средини Крста ставити и венац, а на одежди схи-монаха постоје и додаци са лобањом…биће речи о томе..
ЧУДО
