„Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце“. (Јн. 10,11).
Уколико си Хришћанин, цео твој живот у стаду Господњем организован је по принципу вертикалне хоризонтале. Трудећи се, мање или више линеарно, уз саплитања, падове, па и повремене кораке уназад, да градиш близак и чврст однос са Господом, вертикални однос, Он те константно упућује на мноштво, на заједницу, на ближње(г). Речју, на хоризонталу, која једино са вертикалним узрастањем добија крстолики, Христолики обрис.
Једна од парабола која је леп пример таквог односа је она о Пастиру који напушта стадо саткано од мноштва душа, како би пронашао ону једну, изгубљену. Ово је тренутак у коме се треба загледати дубоко у своје срце и признати: како се осећаш као део стада, не као онај изгубљени, већ као један од многих – остављених, како би Пастир пронашао изгубљеног? Како је могуће – ниси сам, па ипак се осећаш тако? Зашто је Пастир због једнога напустио многе и довео их у опасност да и сами залутају, буду нападнути од звериња које вреба, страдају?
Намеће се неколико могућих одговора. Првенствено, Господ зна да ниси слабашна, усамљена грана коју сваки јачи ветар може преломити и отргнути од стабла. Ти си само једна стабљика у мору прућа које је, тако сабрано, немогуће преломити. Једна грана је изолована и изложена опасности, ти си, пак, као део заједнице, али само у том случају, несаломив. Друго, твој изгубљени сабрат је заиста остао сам, да ли сопственом вољом или пуком непажњом, али изложио се смртној опасности. И треће, уљуљкани у љубави, бризи и пажњи свог Пастира, ми никада заправо не можемо знати каква је алтернатива. Зато нас Господ ставља у искушење (привремене) Богоостављености, не би ли нас кроз спектар различитих унутрашњих бура научио важну лекцију. А емоције секрећу од туге, неизвесног ишчекивања и страха до очајања, панике и безнадежности. Лекција је да за нас алтернатива животу са Христом, у заједници, – не постоји.
Ако си, међутим, ти она једна изгубљена овца, напаћена душа, радуј се! Христос ће кренути за тобом. Да ли ти је потребан већи доказ жртвене љубави од тога? Да ли, заиста, желиш живот да проведеш идући за онима који никада не би кренули за тобом? Крени за Њим. Крст ти својом вертикалом показује пут. У оба смера: не плаши се Неба, не плаши се гроба. Крст те спашава од гроба, спашава те за Небо, за вечност.
Хоризонталом те, већ, упућује ка садашњим, али и будућим, магловитим „другима“. Али пази: нису сви други – „Други“. Не би сви они кренули за тобом, макар био изгубљен, био жељан љубави, био у опасности или не. Зато не троши време које немаш на оне које никада и не можеш стварно имати. Окрени се од других ка Другима. Не дозивај онога који се не одазива, не мисли на онога који не постоји у будућности и никада, никада не иди за оним који ти је окренут леђима. Јер, само Онај чије Лице (Личност) видиш ће кренути у сусрет с тобом.
