Ево једног древног парадокса чијих се последица роботи, а са њима и креатори вештачке интелигенције, плаше више него што се људи боје великих гмизаваца. Ова логичка звер лагано и наизглед безазлено извире из баснолике приче која је била позната још Старим Грцима.

У тој причи, тихо и неочекивано, крокодил испливава из Нила и отима дете Египћанки која се шетала речном обалом. Мајка потом тражи од гмизавца да јој дете врати. На то крокодил, који осим ужасне, животињске нарави, има и филозоске претензије, одговара: „Вратићу ти дете ако и само ако тачно погодиш шта ћу да урадим“.

Египћанка сада размишља. Ако каже „Вратићеш ми дете“, ствар је за њу сасвим непредвидљива, али је све у складу са логиком. Ако јој крокодил враћа дете, она је не само погодила него и испунила крокодилов услов, тако да добија дете назад у складу са логиком. Ако крокодил неће да јој врати дете, ствар је несрећна, али логична – промашила је и према услову, крокодил задржава дете, а Египћанка може само да се нада како га није појео, него га подучава логици.

Међутим, ствар постаје занимљива и логички изазовна ако мајка крокодилу каже „Нећеш ми вратити дете“. Ако он неће да јој врати дете, она је испунила услов, али због тога крокодил који јој неће вратити дете крши дато обећање да ће га вратити ако је услов испуњен. Са друге стране, ако хоће да дете врати Египћанки, крокодил јој тада враћа дете иако она није испунила услов пошто је рекла да га неће вратити.

Шта Египћанка треба да уради?

Заправо, не постоји разрешење. Крокодилова дилема, ма како била примаљива за промишљање, може вас увести у главобољу, док ће неку машину сасвим обесхрабрити – не само да не постоји рецепт да сигурно спасете дете, него она показује и да постоје евидентна ограничења логике. Покушајте, уосталом, да размислите – уз упозорење да је дилема већ хиљдама година позната као нерешив парадокс.

Крокодилова дилема иначе спада у породицу парадокса којој припада и Парадокс лажова (лажов каже Ја лажем) који има бројне варијанте и који су бесомучно изучавали математичари и логичари, што је довело не само до занимљивих интерпретација, него помогло и у промишљању Геделове теореме о некомплетности математичке логике.

По наративној структури, Крокодилова дилемма је слична и прилично сложеном Парадоксу обешеног. У својим радовима у 19. веку дилему наводи немачки филозоф Карл фон Прантл, али је за историју идеја најзначајнија њена везаност за концепт такозваног мета-знања, односно знања о знању. Неконзистентност неких логичких ситуација које укључују мета-знање уочио је необични амерички филозоф и математичар Ричард Монтегју (1930–1971).

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

naukakrozprice.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име