Свети Максим Кавсокаливит је добио своје име је име по нарочитом подвигу који је живео. Кавсокаливит дословно на грчком значи „онај који спаљује колибе“. Светитељ је с времена време, спаљивао је колибе у којима је живео зато што није хтео ништа да поседује, да ништа не би стајало између њега и Бога. И сваки пут када је осетио душом да се везао за колибу или место на коме се подвизавао он је спаљивао колибу и одлазио на друго место.
Питали су га; „Зашто то радиш“, а он им је одговори „Када спалим своју колибу боље видим Небо!“ за некога је највећа несрећа када му изгори дом у коме живи, светац им је одговарао: „Када спалим своју колибу, отвара ми се поглед према Небесима и тада боље видим. Ништа ми тада више не смета, нема крова, ништа ме више не ограничава и постајем отворенији за Небо.“
Проблем или невоља кроз коју пролазиш, а коју доживљаваш као слом и пропаст (својих планова, животног мира, каријере, брака…) помажу ти да откријеш себе, своја ограничења, недостатке. Твоје срце се тада шири, твоје сазнање се шири, као и
простор у твоме уму. Постајеш отворенији за сусрет са Богом и људима, твоја душа постаје гипкија, у теби се отвара простор за нешто ново, дубље и узвишеније, твој живот се мења дубински. Невоље и тешкоће животне, у ствари, уклањају препреке између тебе и Бога, тебе и других људи, између тебе и твоје душе, И тада можеш боље да видиш и сагледаш и себе, и друге, и Бога, Животни проблеми и невоље не треба да те сломе, већ, напротив, из њих треба да црпиш нову снагу и спремност за око што је боље, што је, у ствари, већ почело да се дешава у твоме животу.
Духовни живот у свету без Христа
