Велики кинески реформатор Канг Ју Веј остао је забележен као први Кинез који је посетио Београд. То се догодило 1908. године, када је овај царски саветник, због тешких прилика у земљи, морао да је напусти бегом у иностранство.
Тада је провео три дана у нашем граду, и мада то званично нису забележиле ондашње новине, до ових података дошао је недавно један наш истраживач.
Горан Стефановић је машински инжењер, будући доктор наука запослен у Термоелектрани „Костолац Б“. Пре две године је био у Кини на стручном усавршавању, па је потпуно опчињен раскошном историјом ове далекоисточне земље прикупио грађу за књигу „Владари Забрањеног града“, која ће ускоро бити предочена јавности.
Канг Ју Веј је оставио прецизне дневничке белешке, на основу којих стичемо увид како је један човек из далеке цивилизације могао да доживи нашу престоницу почетком 20. века. У Београд је дошао возом из Будимпеште 21. јула 1908. у 11 часова после десеточасовне вожње.
Путописац спомиње аутентичност града на граници са моћном Аустроугарском и истиче да је веома чист с пуно зеленила и цвећа. Био је одушевљен Калемегданом, али је на њега посебан утисак оставио Римски бунар, поготово што су га са историјом овог места упознали локални водичи.
Они су га упутили у мрачну причу о казни за издајнике који су покушали да „продају“ град освајачима, те су зато скончали на дну бунара, раскомадани и помраченог ума. Канг ће то место назвати суморним и језивим, уз потврду да у земљи као што је Кина не постоји ништа слично.
Посетиоцу са Далеког истока највише се допала зграда Универзитета, односно Капетан Мишино здање. Канг није одолео изазову да је посети уз констатацију да му је необично чудно да Србија, иако има само милион становника, има универзитет, а цела ондашња Кина, са тадашњих 400 милиона становника такође има само једну такву високошколску државну установу.
– Канг је доживео Србију као војну државу са снажним осећајем за националну припадност. Такође, дефинисао ју је као строго пољопривредну земљу, изразивши чуђење што у Београду нема фабрика. Истина, вероватно је да за тако кратко време није могао да створи довољно прецизан увид, јер је тада у граду било неколико фабрика, као и шећерана – наставља причу Стефановић.
Неколико реченица у свом путопису Кинез је посветио тадашњој политичкој ситуацији у Србији. Без дилеме ће оптужити краља Петра Карађорђевића за смрт краљевског пара Александра и Драге Обреновић, чудећи се како нико није осуђен за тај злочин.
Канг са неверицом бележи како су завереници необично лако продрли до самог монарха, уз констатацију да то никако не би било могуће извести у Кини и тако лако доћи до кинеског цара.
– У његовим записима остаће запаисани још неки веома упечатљиви и сликовити детаљи. Забележиће да га српске цркве подсећају на домове предака какви су постојали у кинеским селима. Такође, пијаце с нашег поднебља подсетиле су га на оне у домовини, због надстрешница – објашњава Горан Стефановић.
Јунак ове приче Канг Ју Веј у историји најмногољудније земље света забележен је крупним словима. Наш саговорник подсећа да се у сутон 19. века у Кини појавио Покрет реформи за циљем да модернизује земљу, извуче је из заосталости и омогући јој да се ефикасно супротстави западним силама које су је довеле у полуколонијални однос после опијумских ратова и вишедеценијског угњетавања и условљавања.
Покретач отпора и вођа Покрета отпора „страним ђаволима“ био је Канг Ју Веј. Он је са предлогом реформи упознао најзначајније кинеске интелектуалце тога доба.
Реформе су, поред осталог, предвиђале увођење уставне монархије, одбацивање старог школског система, слање студената на школовање у иностранство, развијање слободе штампе, развој индустије, рударства и железничког транспорта, промену застарелог финансијског система, увођење поштанске службе уместо гласничке, као и модернизацију војске по узору на западне системе одбране.
– У то време односи у Забрањеном граду, центру моћи, били су врло комплексни. Млади кинески цар Куанг Су био је само марионета у рукама чувене царице удовице Цу Ши, познатије као „зла апсида Истока“. Млади цар је био импресиониран интелектуалном величином Канг Ју Веја и покушао је да се кроз подршку реформама коначно обрачуна са Цу Ши и конзервативним круговима. Покренуо је реформе 1898. године које ће остати забележене као „Реформе од 103 дана“ – објашњава Стефановић.
У то време ће Канг Ју Веј бити лични саветник цара који је поднео на потписивање чак 70 царских декрета. Присталице Цу Ши су преко ноћи организовали државни удар, свргнули цара и побили шест реформатора са чела покрета, а само ће Канг Ју Веј умаћи бегом у иностранство.
На избегличком путешествију боравио је и у Београду. Са тог кратког али упечатљивог путовања оставио је драгоцене белешке које показују како је неко са Далеког истока могао да сагледа наш град.
Горан Стефановић је „Владаре Забрањеног града“ осмислио као дневничко путописно штиво са биографијама више од 20 кинеских владара почевши од царева династија Ћинг, преко националних вођа странке Куоминтанг, до лидера КП Кине.
Поред обиља занимљивости, за нас је издвојио причу о Канг Ју Веју, лидеру „Покрета за реформе“, а касније и „Друштва за заштиту цара“. Он је уједно и први Кинез у Београду и Србији о којем постоји писани траг, додуше само у кинеским архивама.
Повратак реформатора у домовину није га одмах подигао на пиједестал који му је историја наменила. Наиме, он се вратио у Народну Републику Кину, па није добио простор за веће ангажовање јер је био третиран као предводник монархистичких и атирепубликанских струја.
– Преминуо је 1927. године. Тек доласком на власт КП Кине биће призната улога и њему и његовом покрету у стварању једне нове Кине која данас несумњиво постаје једна од водећих светских сила – закључује Стефановић.
telegraf
Komunistička Mao Dze-dongova (takođe poznat kao Mao Ce Tung) Narodna Republika Kina je formirana 1948. godine.
Čovek koji je umro 1929. nije mogao da se „vrati u“ nju, jer nije postojala, postojala je Sun Jat-senova kapitalistička Republika Kina