Ратови и оружани сукоби често резултирају великим бројем жртава. Неки злочине аутоматски називају „геноцидом“. Али, концепт геноцида је правно прецизно дефинисан. Када злочини постају геноцид?
Реч геноцид је комбинација грчке речи „генос“ (γένος), што значи раса или племе и латинског суфикса „caedo“ (убити).
Појам геноцид је први пут коришћен током ужаса Холокауста у Другом светском рату. Он се односи на покушај искорењивања једног народа или одређене групе људи.
Пољско-јеврејски адвокат Рафаел Лемкин је 1943. смислио тај назив за систематско убијање Јевреја у нацистичкој Немачкој. Лемкин је у Холокаусту изгубио све чланове породице, осим брата. Водио је кампању за признавање геноцида као злочина према међународном праву, отварајући пут за усвајање Конвенције Уједињених нација о геноциду 1948, а која је ступила на снагу 1951. године.
Уједињене нације су, након Холокауста, усвојиле Конвенцију о геноциду:
Члан 2 Конвенције дефинише геноцид као чин „почињен с намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или верска група као таква“.
Према дефиницији Уједињених нација, таква недела укључују: убијање људи, наношење физичких или психичких повреда, погоршање животних услова до степена опасног по живот, спречавање рађања деце и присилно одузимање деце родитељима из те групе.
Ко може бити кривично гоњен?
Конвенција УН о геноциду наводи да свако може да буде кривично гоњен и кажњен за геноцид, укључујући и изабране представнике власти. Међународни кривични суд за ратне злочине има мандат да истражује и процесуира геноцид, ратне злочине и злочине против човечности. Према статуту тог суда, свако ко почини, нареди, учествује или подстиче геноцид може бити кривично гоњен.
Постоји и Међународни суд правде у Хагу, који се бави међудржавним споровима и може да одлучи да ли су државе одговорне за геноцид.
Доказати геноцид није лако
„У свакодневном животу многи људи слободније користе израз геноцид за највеће и најтеже злочине, јер звучи много јаче од појма ратни злочини или злочини против човечности“, објашњава Валери Габард, експерткиња за међународно право у Хагу и саоснивачица правне консултантске куће UpRights. „У правном контексту, међутим, дефиниција је врло уска. Утврђивање геноцида не огледа се у бројкама убијених. Најважнији критеријум је намера да се група физички истреби и уништи.“
Руски војници убили бројне цивиле у Украјини: амерички председник Бајден је 2022. говорио о „геноциду“.
Стручњаци истичу да је ту намеру тешко доказати, јер често недостају непосредни докази. „Проблем с доказивањем геноцидне намере је тај што је мало вероватно да ће починиоци то директно да признају на суду“, објашњава Вилијам Шабас, професор међународног права на Универзитетима Мидлесекс у Лондону и Лајден у Холандији. „Судови морају да закључе да је постојала геноцидна намеру из понашања починилаца. Морају да се ослоне на посредне доказе и то мора да буде ван сваке сумње. То је моменат када геноцид постаје тешко доказати.“
За процесуирање геноцида потребно је време
Валери Габард је радила на међународним кривичним судовима за Камбоџу, Руанду и бившу Југославију. Она истиче да процесуирање геноцида може да потраје:
„Када је геноцид у питању, увек има много жртава и потребно је много времена да се злочини истраже. Не морамо само да доказујемо намеру да се убије, већ намеру да се убију људи зато што припадају одређеној групи.“
dw.com
