Што је већи град,
то си више сам.
Дошљак то не схвата.
Ти познајеш цело село,
А ја ни пола свога спрата.
Челични возови у тебе зуре,
Совјетски солитери гордо стоје,
Уместо железнице људи јуре,
И нико ни за ког не зна ко је.
Овде се болује од великоградње,
Овде се болује од великих снова,
Све је овде мегаломанског руха,
Изузев људи, изузев духа.
А највише самоће на трговима има,
И најусамљенији си међу људима.
literaryworkshopkordun.com
