Ум је око душе. Када ум функционише правилно, онда и сва душа функционише правилно. Када телесне очи виде јасно, тада и ноге стоје чврсто и ходају правилно. Када човеку ослабе очи или потпуно изгуби вид, он више не може да се креће како треба. Слично се дешава и са душом када њен вид ослаби, то јест када се човеков ум помрачи.
Наша душа има орган који нам помаже да поимамо свет. Тај орган је ум. Ум је једна од моћи душе, коју вежбамо, развијамо од тренутка рођења, и то обликовање ума умногоме зависи од тога како су нас васпитали родитељи. Од најранијега детињства непрестано примамо идеје које нам предају старији и временом почињемо да верујемо у те идеје, да их прихватамо као своје. Међутим, неке од тих усвојених идеја су истините, а неке од њих су погрешне. Многа погрешна уверења су усађена у наш ум још док смо били деца. једна од таквих уобичајених погрешних идеја јесте да смо унапред осуђени на неуспех у животу да треба свега да се бојимо, да ништа неће бити од нас. Зато је наша реакција на живот углавном негативна, кукавичка, депресивна.
Корен твојих проблема није негде споља, већ унутра, у теби. Ти, твоје мисли, твоје срце, твој ум – одатле долазе твоји проблеми. Проблеми са којима се суочаваш јесу проблеми са којима се суочавају и други људи. Разлика је у томе што они реагују на другачији начин од тебе, јер су се од детињства научили нади, вери, оптимизму, храбрости и поверењу. Научили су да се ослањају на ближње и Бога. И зато могу да кажу: „Бог је велики и милостив је, и побринуће се за мене. Биће добро!“ Мењај свој ум, свој поглед на живот, и твој живот ће почети да се мења на боље.
Из књиге- Живот у свету без Христа
Kada bi ovo imali neprestano na umu, bilo bi nam mnogo bolje!